Плач Јеремијин 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
1ΕΓΩ ἀνὴρ ὁ βλέπων πτωχείαν ἐν ράβδῳ θυμοῦ αὐτοῦ ἐπ' ἐμέ·
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
2παρέλαβέ με καὶ ἀπήγαγέ με εἰς σκότος καὶ οὐ φῶς,
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
3πλὴν ἐν ἐμοὶ ἐπέστρεψε χεῖρα αὐτοῦ ὅλην τὴν ἡμέραν.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
4Ἐπαλαίωσε σάρκα μου καὶ δέρμα μου, ὀστέα μου συνέτριψεν·
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
5ἀῳκοδόμησε κατ' ἐμοῦ καὶ ἐκύκλωσε κεφαλήν μου καὶ ἐμόχθησεν,
6Посади ме у таму као умрле одавна.
6ἐν σκοτεινοῖς ἐκάθισέ με ὡς νεκροὺς αἰῶνος.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
7Ἀνῳκοδόμησε κατ' ἐμοῦ, καὶ οὐκ ἐξελεύσομαι, ἐβάρυνε χαλκόν μου·
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
8καί γε κεκράξομαι καὶ βοήσω, ἀπέφραξε προσευχήν μου·
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
9ἀνῳκοδόμησεν ὁδούς μου, ἐνέφραξε τρίβους μου, ἐτάραξεν.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
10Ἄρκος ἐνεδρεύουσα αὐτός μοι, λέων ἐν κρυφαίοις·
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
11κατεδίωξεν ἀφεστηκότα καὶ κατέπαυσέ με, ἔθετό με ἠφανισμένην.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
12ἐνέτεινε τόξον αὐτοῦ καὶ ἐστήλωσέ με ὡς σκοπὸν εἰς βέλος.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
13Εἰσήγαγεν ἐν τοῖς νεφροῖς μου ἰοὺς φαρέτρας αὐτοῦ·
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
14ἐγενήθην γέλως παντὶ λαῷ μου, ψαλμὸς αὐτῶν ὅλην τὴν ἡμέραν·
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
15ἐχόρτασέ με πικρίας, ἐμέθυσέ με χολῆς.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
16Καὶ ἐξέβαλε ψήφῳ ὀδόντας μου, ἐψώμισέ με σποδόν·
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
17καὶ ἀπώσατο ἐξ εἰρήνης ψυχήν μου,
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
18ἐπελαθόμην ἀγαθά, καὶ εἶπα· ἀπώλετο νῖκός μου καὶ ἡ ἐλπίς μου ἀπὸ Κυρίου.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
19Ἐμνήσθην ἀπὸ πτωχείας μου καὶ ἐκδιωγμοῦ μου πικρίας καὶ χολῆς μου.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
20μνησθήσεται καὶ καταδολεσχήσει ἐπ' ἐμὲ ἡ ψυχή μου·
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
21ταύτην τάξω εἰς τὴν καρδίαν μου, διὰ τοῦτο ὑπομενῶ.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
22Τὰ ἐλέη Κυρίου, ὅτι οὐκ ἐξέλιπέμε, ὅτι οὐσυνετελέσθησαν οἱ οἰκτιρμοὶ αὐτοῦ· μῆνας εἰς τὰς πρωΐας ἐλέησον, Κύριε, ὅτι οὐ συνετελέσθημεν, ὅτι οὐ συνετελέσθησαν οἱ οἰκτιρμοὶ αὐτοῦ.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
23καινὰ εἰς τὰς πρωΐας, πολλὴ ἡ πίστις σου.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
24μερίς μου Κύριος, εἶπεν ἡ ψυχή μου· διὰ τοῦτο ὑπομενῶ αὐτῷ.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
25Ἀγαθὸς Κύριος τοῖς ὑπομένουσιν αὐτόν, ψυχὴ ἣ ζητήσει αὐτὸν ἀγαθὸν
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
26καὶ ὑπομεννεῖ καὶ ἡσυχάσει εἰς τὸ σωτήριον Κυρίου.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
27ἀγαθὸν ἀνδρί, ὅταν ἄρῃ ζυγὸν ἐν νεότητι αὐτοῦ.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
28Καθήσεται κατὰ μόνας καὶ σιωπήσεται, ὅτι ᾖρεν ἐφ' ἑαυτῷ·
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
no verse 29 in this text
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
30δώσει τῷ παίοντι αὐτὸν σιαγόνα, χορτασθήσεται ὀνειδισμῶν.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
31¨Οτι οὐκ εἰς τὸν αἰῶνα ἀπώσεται Κύριος.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
32ὅτι ὁ ταπεινώσας οἰκτειρήσει κατὰ τὸ πλῆθος τοῦ ἐλέους αὐτοῦ·
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
33ὅτι οὐκ ἀπεκρίθη ἀπὸ καρδίας αὐτοῦ καὶ ἐταπείνωσεν υἱοὺς ἀνδρός.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
34Τοῦ ταπεινῶσαι ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ πάντας δεσμίους γῆς,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
35τοῦ ἐκκλῖναι κρίσιν ἀνδρὸς κατέναντι προσώπου Ὑψίστου,
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
36καταδικάσαι ἄνθρωπον ἐν τῷ κρίνεσθαι αὐτὸν Κύριος οὐκ εἶπε.
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
37Τίς οὕτως εἶπε, καὶ ἐγενήθη; Κύριος οὐκ ἐνετείλατο.
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
38ἐκ στόματος Ὑψίστου οὐκ ἐξελεύσεται τὰ κακὰ καὶ τὸ ἀγαθόν;
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
39τί γογγύσει ἄνθρωπος ζῶν, ἀνὴρ περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ;
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
40Ἐξηρευνήθη ἡ ὁδὸς ἡμῶν καὶ ἠτάσθη, κὶ ἐπιστρέψομεν ἕως Κυρίου·
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
41ἀναλάβωμεν καρδίας ἡμῶν ἐπὶ χειρῶν πρὸς ὑψηλὸν ἐν οὐρανῷ·
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
42ἡμαρτήσαμεν, ἠσεβήσαμεν, καὶ οὐχ ἱλάσθης.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
43Ἐπεσκέπασας ἐν θυμῷ καὶ ἀπεδίωξας ἡμᾶς· ἀπέκτεινας, οὐκ ἐφείσω.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
44Ἐπεσκέπασας νεφέλην σεαυτῷ ἕνεκεν προσευχῆς,
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
45καμμύσαι με καὶ ἀπωσθῆναι ἔθηκας ἡμᾶς ἐν μέσῳ τῶν λαῶν.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
46Διήνοιξαν ἐφ' ἡμᾶς τὸ στόμα αὐτῶν πάντες οἱ ἐχθροὶ ἡμῶν·
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
47φόβος καὶ θυμὸς ἐγενήθη ἡμῖν, ἔπαρσις καὶ συντριβή.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
48ἀφέσεις ὑδάτων κατάξει ὁ ὀφθαλμός μου ἐπὶ τὸ σύντριμμα τῆς θυγατρὸς τοῦ λαοῦ μου.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
49Ὁ ὀφθαλμός μου κατεπόθη, καὶ οὐ σιγήσομαι τοῦ μὴ εἶναι ἔκνηψιν,
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
50ἕως οὗ διακύψῃ καὶ ἴδῃ Κύριος ἐξ οὐρανοῦ·
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
51ὁ ὀφθαλμός μου ἐπιφυλλιεῖ ἐπὶ τὴν ψυχήν μου παρὰ πάσας θυγατέρας πόλεως.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
52Θηρεύοντες ἐθήρευσάν με ὡς στρουθίον πάντες οἱ ἐχθροί μου δωρεάν,
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
53ἐθανάτωσαν ἐν λάκκῳ ζωήν μου καὶ ἐπέθηκαν λίθον ἐπ' ἐμοί.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
54ὑπερεχύθη ὕδωρ ἐπὶ τὴν κεφαλήν μου· εἶπα· ἀπῶσμαι.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
55Ἐπεκαλεσάμην τὸ ὄνομά σου, Κύριε, ἐκ λάκκου κατωτάτου·
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
56φωνήν μου ἤκουσας· μὴ κρύψῃς τὰ ὦτά σου εἰς τὴν δέησίν μου.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
57εἰς τὴν βοήθειάν μου ἤγγισας ἐν ἡμέρᾳ, ᾗ ἐπεκαλεσάμην σε· εἶπάς μοι· μὴ φοβοῦ.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
58Ἐδίκασας, Κύριε, τὰς δίκας τῆς ψυχῆς μου, ἐλυτρώσω τὴν ζωήν μου·
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
59εἶδες, Κύριε, τὰς ταραχάς μου, ἔκρινας τὴν κρίσιν μου·
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
60εἶδες πᾶσαν τὴν ἐκδίκησιν αὐτῶν εἰς πάντας διαλογισμοὺς αὐτῶν ἐν ἐμοί.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
61Ἤκουσας τὸν ὀνειδισμὸν αὐτῶν, πάντας τοὺς διαλογισμοὺς αὐτῶν κατ' ἐμοῦ,
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
62χείλη ἐπανισταμένων μοι καὶ μελέτας αὐτῶν κατ' ἐμοῦ ὅλην τὴν ἡμέραν,
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
63καθέδραν αὐτῶν καὶ ἀνάστασιν αὐτῶν· ἐπίβλεψον ἐπὶ τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτῶν.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
64Ἀποδώσεις αὐτοῖς ἀνταπόδομα, Κύριε, κατὰ τὰ ἔργα τῶν χειρῶν αὐτῶν.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
65ἀποδώσεις αὐτοῖς ὑπερασπισμὸν καρδίας, μόχθον σου αὐτοῖας,
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
66καταδιώξεις ἐν ὀργῇ καὶ ἐξαναλώσεις αὐτοὺς ὑποκάτωθεν τοῦ οὐρανοῦ, Κύριε.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.