Плач Јеремијин 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
1Еу сунт омул каре а вэзут суферинца суб нуяуа урӂией Луй.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
2Ел м-а дус, м-а мынат ын ынтунерик, ши ну ын луминэ.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
3Нумай ымпотрива мя Ышь ынтинде ши Ышь ынтоарче мына тоатэ зиуа.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
4Мь-а прэпэдит карня ши пеля ши мь-а здробит оаселе.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
5А фэкут зид ымпрежурул меу ши м-а ынконжурат ку отравэ ши дурере.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
6Мэ ашазэ ын ынтунерик, ка пе чей морць пентру тотдяуна.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
7М-а ынконжурат ку ун зид ка сэ ну ес; м-а пус ын ланцурь греле.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
8Сэ тот стриг ши сэ тот чер ажутор, кэч Ел тот ну-мь примеште ругэчуня.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
9Мь-а аступат каля ку петре чоплите ши мь-а стрымбат кэрэриле.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
10Мэ пындеште ка ун урс ши ка ун леу ынтр-ун лок аскунс.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
11Мь-а абэтут кэиле ши апой с-а арункат пе мине ши м-а пустиит.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
12Шь-а ынкордат аркул ши м-а пус цинтэ сэӂеций Луй.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
13Ын рэрункь мь-а ынфипт сэӂециле дин толба Луй.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
14Ам ажунс де рысул попорулуй меу ши тоатэ зиуа сунт пус ын кынтече де батжокурэ де ей.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
15М-а сэтурат де амэрэчуне, м-а ымбэтат ку пелин.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
16Мь-а сфэрымат динций ку петре, м-а акоперит ку ченушэ.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
17Мь-ай луат пачя ши ну май куноск феричиря.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
18Ши ам зис: „С-а дус путеря мя де вяцэ ши ну май ам ничо нэдежде ын Домнул.”
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
19Гындеште-Те ла неказул ши суферинца мя, ла пелин ши ла отравэ!
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
20Кынд ышь адуче аминте суфлетул меу де еле, есте мыхнит ын мине.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
21Ятэ че май гындеск ын инима мя ши ятэ че мэ фаче сэ май траг нэдежде:
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
22Бунэтэциле Домнулуй ну с-ау сфыршит, ындурэриле Луй ну сунт ла капэт,
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
23чи се ынноеск ын фиекаре диминяцэ. Ши крединчошия Та есте атыт де маре!
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
24„Домнул есте партя мя де моштенире”, зиче суфлетул меу, „де ачея нэдэждуеск ын Ел.”
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
25Домнул есте бун ку чине нэдэждуеште ын Ел, ку суфлетул каре-Л каутэ.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
26Бине есте сэ аштепць ын тэчере ажуторул Домнулуй.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
27Есте бине пентру ом сэ поарте ун жуг ын тинереця луй.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
28Сэ стя сингур ши сэ такэ, пентру кэ Домнул и л-а пус пе грумаз;
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
29сэ-шь умпле гура ку цэрынэ ши сэ ну-шь пярдэ нэдеждя;
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
30сэ дя образул челуй че-л ловеште ши сэ се сатуре де окэрь.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
31Кэч Домнул ну ляпэдэ пентру тотдяуна.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
32Чи, кынд мыхнеште пе чинева, Се ындурэ ярэшь де ел дупэ ындураря Луй чя маре,
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
33кэч Ел ну некэжеште ку плэчере, нич ну мыхнеште букурос пе копиий оаменилор.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
34Кынд се калкэ ын пичоаре тоць принший де рэзбой ай уней цэрь,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
35кынд се калкэ дрептатя оменяскэ ын фаца Челуй Пряыналт,
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
36кынд есте недрептэцит ун ом ын причина луй, ну веде Домнул?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
37Чине а спус ши с-а ынтымплат чева фэрэ порунка Домнулуй?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
38Ну ес дин гура Челуй Пряыналт рэул ши бинеле?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
39Де че сэ се плынгэ омул кыт трэеште? Фиекаре сэ се плынгэ май бине де пэкателе луй!
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
40Сэ луэм сяма ла умблетеле ноастре, сэ ле черчетэм ши сэ не ынтоарчем ла Домнул.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
41Сэ не ынэлцэм ши инимиле ку мыниле спре Думнезеу дин чер, зикынд:
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
42„Ам пэкэтуит, ам фост ындэрэтничь, ши ну не-ай ертат!”
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
43Ын мыния Та, Те-ай аскунс ши не-ай урмэрит, ай учис фэрэ милэ.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
44Те-ай ынвэлуит ынтр-ун нор, ка сэ ну стрэбатэ ла Тине ругэчуня ноастрэ.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
45Не-ай фэкут де батжокурэ ши де окарэ принтре попоаре.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
46Тоць врэжмаший ноштри дескид гура ымпотрива ноастрэ.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
47Де гроазэ ши де гроапэ ам авут парте, де прэпэд ши пустиире.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
48Шувоае де апэ ымь кург дин окь дин причина прэпэдулуй фийчей попорулуй меу.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
49Ми се топеште окюл ын лакримь некурмат ши фэрэ рэгаз,
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
50пынэ че Домнул ва приви дин чер ши ва ведя.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
51Мэ доаре окюл де плынс пентру тоате фийчеле четэций меле.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
52Чей че мэ урэск фэрэ темей м-ау гонит ка пе о пасэре.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
53Вояу сэ-мь нимичяскэ вяца ынтр-о гроапэ ши ау арункат ку петре ын мине.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
54Мь-ау нэвэлит апеле песте кап ши зичям: „Сунт пердут!”
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
55Дар ам кемат Нумеле Тэу, Доамне, дин фундул гропий.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
56Ту мь-ай аузит гласул: „Ну-Ць аступа урекя ла суспинеле ши стригэтеле меле!”
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
57Ын зиуа кынд Те-ам кемат, Те-ай апропият ши ай зис: „Ну те теме!”
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
58Доамне, Ту ай апэрат причина суфлетулуй меу, мь-ай рэскумпэрат вяца!
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
59Доамне, ай вэзут апэсаря мя: фэ-мь дрептате!
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
60Ай вэзут тоате рэзбунэриле лор, тоате унелтириле лор ымпотрива мя.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
61Доамне, ле-ай аузит окэриле, тоате унелтириле ымпотрива мя,
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
62кувынтэриле потривничилор мей ши плануриле пе каре ле урзяу ын фиекаре зи ымпотрива мя.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
63Уйтэ-Те кынд стау ей жос сау кынд се скоалэ! Еу сунт кынтекул лор де батжокурэ.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
64Рэсплэтеште-ле, Доамне, дупэ фаптеле мынилор лор!
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
65Ымпетреште-ле инима ши арункэ блестемул Тэу ымпотрива лор!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
66Урмэреште-й, ын мыния Та, ши штерӂе-й де суб черурь, Доамне!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.