Псалми 102
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1Ho Eternulo, aŭskultu mian preĝon; Kaj mia krio venu al Vi.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2Ne kaŝu antaŭ mi Vian vizaĝon en la tago de mia suferado; Klinu al mi Vian orelon; En la tago, kiam mi vokas, rapide aŭskultu min.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3Ĉar pasis kiel fumo miaj tagoj, Kaj miaj ostoj ĉirkaŭbrulis kiel en forno.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4Falĉiĝis kiel herbo kaj sekiĝis mia koro, Ĉar mi forgesis manĝi mian panon.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5De la voĉo de mia plorado Algluiĝis miaj ostoj al mia karno.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6Mi similiĝis al pelikano en la dezerto, Mi fariĝis kiel noktuo en ruinoj.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7Mi ne dormas, Kaj mi estas kiel birdo solulo sur tegmento.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8Ĉiutage insultas min miaj malamikoj, Miaj mokantoj ĵuras per mi.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9Ĉar cindron mi manĝis kiel panon, Kaj mian trinkaĵon mi miksis kun larmoj,
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10Kaŭze de Via kolero kaj indigno; Ĉar Vi min levis kaj ĵetis.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11Miaj tagoj malaperas kiel ombro, Kaj mi sekiĝas kiel herbo.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12Sed Vi, ho Eternulo, restas eterne; Kaj la memoro pri Vi restas de generacio al generacio.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13Vi leviĝos, Vi korfavoros Cionon; Ĉar estas tempo por ĝin kompati, ĉar venis la tempo.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14Ĉar Viaj sklavoj ekamis ĝiajn ŝtonojn, Ĉarma estas por ili ĝia polvo.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15Kaj ektimos popoloj la nomon de la Eternulo, Kaj ĉiuj reĝoj de la tero Vian gloron.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16Ĉar la Eternulo rekonstruis Cionon, Kaj aperis en Sia gloro.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17Li Sin turnis al la preĝo de la forlasitoj, Kaj ne forpuŝis ilian petegon.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18Ĉi tio estos skribita por estontaj generacioj; Kaj rekreita popolo gloros la Eternulon.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19Ĉar Li rigardis malsupren el Sia sankta altaĵo, El la ĉielo la Eternulo direktis rigardon al la tero,
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20Por aŭdi la ĝemon de malliberulo, Por liberigi la kondamnitajn al morto;
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21Por ke oni rakontu en Cion pri la nomo de la Eternulo Kaj en Jerusalem pri Lia gloro,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22Kiam kolektiĝos kune la popoloj kaj regnoj, Por servi al la Eternulo.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23Li lacigis en la vojo miajn fortojn, Li mallongigis miajn tagojn.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24Mi diras: Ho mia Dio, ne forprenu min en la mezo de miaj tagoj, Vi, kies jaroj estas de generacio al generacio.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25En antikveco Vi fondis la teron; Kaj la ĉielo estas la faro de Viaj manoj.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26Ili pereos, sed Vi restos; Kaj ĉiuj ili eluziĝos kiel vesto, Kiel veston Vi ilin ŝanĝos, kaj ili ŝanĝiĝos.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27Sed Vi restas la sama, Kaj Viaj jaroj ne finiĝos.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28La filoj de Viaj sklavoj restos, Kaj ilia semo fortikiĝos antaŭ Vi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.