Псалми 132

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

1Rememoru, ho Eternulo, Davidon kaj ĉiujn liajn suferojn;

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

2Ke li ĵuris al la Eternulo, Kaj donis sanktan promeson al la Potenculo de Jakob:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

3Mi ne eniros en la ŝirmejon de mia domo, Mi ne supreniros sur la liton, pretigitan por mi;

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

4Mi ne donos dormon al miaj okuloj, Nek dormeton al miaj palpebroj,

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

5Ĝis mi trovos lokon por la Eternulo, Loĝejon por la Potenculo de Jakob.

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

6Jen ni aŭdis, ke ĝi estas en Efrata; Ni ĝin trovis sur arbara kampo.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

7Ni iru en Lian loĝejon, Ni kliniĝu antaŭ la benketo de Liaj piedoj.

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

8Leviĝu, ho Eternulo, en Vian ripozejon, Vi kaj la kesto de Via potenco.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

9Viaj pastroj vestiĝu per justeco, Kaj Viaj fideluloj triumfu.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

10Pro David, Via sklavo, Ne forturnu la vizaĝon de Via sanktoleito.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

11La Eternulo ĵuris al David veron, kaj Li ne dekliniĝos de ĝi: Frukton de via ventro Mi sidigos sur via trono;

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

12Se viaj filoj observos Mian interligon kaj Mian leĝon, kiun Mi instruos al ili, Tiam ankaŭ iliaj filoj eterne sidos sur via trono.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

13Ĉar la Eternulo elektis Cionon, Kaj deziris, ke ĝi estu loĝejo por Li:

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

14Ĉi tio estas Mia ripozejo por eterne; Ĉi tie Mi loĝos, ĉar ĝin Mi ekdeziris.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

15Ĝian nutraĵon Mi abunde benos, Ĝiajn malriĉulojn Mi satigos per pano.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

16Kaj ĝiajn pastrojn Mi vestos per savo; Kaj ĝiaj fideluloj ĝojos kaj triumfos.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

17Tie Mi elkreskigos kornon al David, Tie Mi aranĝos lumilon por Mia sanktoleito.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

18Liajn malamikojn Mi kovros per honto; Sed sur li brilos lia krono.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.