Псалми 132

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

1Cántico gradual. ACUÉRDATE, oh Jehová, de David, y de toda su aflicción;

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

2Que juró él á Jehová, prometió al Fuerte de Jacob:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

3No entraré en la morada de mi casa, ni subiré sobre el lecho de mi estrado;

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

4No daré sueño á mis ojos, ni á mis párpados adormecimiento,

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

5Hasta que halle lugar para Jehová, moradas para el Fuerte de Jacob.

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

6He aquí, en Ephrata oímos de ella: hallámosla en los campos del bosque.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

7Entraremos en sus tiendas; encorvarnos hemos al estrado de sus pies.

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

8Levántate, oh Jehová, á tu reposo; tú y el arca de tu fortaleza.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

9Tus sacerdotes se vistan de justicia, y regocíjense tus santos.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

10Por amor de David tu siervo no vuelvas de tu ungido el rostro.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

11En verdad juró Jehová á David, no se apartará de ellos: Del fruto de tu vientre pondré sobre tu trono.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

12Si tus hijos guardaren mi alianza, y mi testimonio que yo les enseñaré, sus hijos también se sentarán sobre tu trono para siempre.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

13Porque Jehová ha elegido á Sión; deseóla por habitación para sí.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

14Este es mi reposo para siempre: aquí habitaré, porque la he deseado.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

15A su mantenimiento daré bendición: sus pobres saciaré de pan.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

16Asimismo vestiré á sus sacerdotes de salud, y sus santos darán voces de júbilo.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

17Allí haré reverdecer el cuerno de David: he prevenido lámpara á mi ungido.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

18A sus enemigos vestiré de confusión: mas sobre él florecerá su corona.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.