Псалми 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
1Al Músico principal, á Jeduthún: Salmo de David. YO DIJE: Atenderé á mis caminos, para no pecar con mi lengua: guardaré mi boca con freno, en tanto que el impío fuere contra mí.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
2Enmudecí con silencio, calléme aun respecto de lo bueno: y excitóse mi dolor.
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
3Enardecióse mi corazón dentro de mí; encendióse fuego en mi meditación, y así proferí con mi lengua:
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
4Hazme saber, Jehová, mi fin, y cuánta sea la medida de mis días; sepa yo cuánto tengo de ser del mundo.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
5He aquí diste á mis días término corto, y mi edad es como nada delante de ti: ciertamente es completa vanidad todo hombre que vive. (Selah.)
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
6Ciertamente en tinieblas anda el hombre; ciertamente en vano se inquieta: junta, y no sabe quién lo allegará.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
7Y ahora, Señor, ¿qué esperaré? Mi esperanza en ti está.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
8Líbrame de todas mis rebeliones; no me pongas por escarnio del insensato.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
9Enmudecí, no abrí mi boca; porque tú lo hiciste.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
10Quita de sobre mí tu plaga; de la guerra de tu mano soy consumido.
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
11Con castigos sobre el pecado corriges al hombre, y haces consumirse como de polilla su grandeza: ciertamente vanidad es todo hombre. (Selah.)
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
12Oye mi oración, oh Jehová, y escucha mi clamor: no calles á mis lágrimas; porque peregrino soy para contigo, y advenedizo, como todos mis padres.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
13Déjame, y tomaré fuerzas, antes que vaya y perezca.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.