Псалми 81

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

1Al Músico principal: sobre Gittith: Salmo de Asaph. CANTAD á Dios, fortaleza nuestra: al Dios de Jacob celebrad con júbilo.

2Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

2Tomad la canción, y tañed el adufe, el arpa deliciosa con el salterio.

3Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.

3Tocad la trompeta en la nueva luna, en el día señalado, en el día de nuestra solemnidad.

4Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

4Porque estatuto es de Israel, ordenanza del Dios de Jacob.

5За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

5Por testimonio en José lo ha constituído, cuando salió por la tierra de Egipto; donde oí lenguaje que no entendía.

6„Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

6Aparté su hombro de debajo de la carga; sus manos se quitaron de vasijas de barro.

7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

7En la calamidad clamaste, y yo te libré: te respondí en el secreto del trueno; te probé sobre las aguas de Meriba. (Selah.)

8Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

8Oye, pueblo mío, y te protestaré. Israel, si me oyeres,

9Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

9No habrá en ti dios ajeno, ni te encorvarás á dios extraño.

10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

10Yo soy Jehová tu Dios, que te hice subir de la tierra de Egipto: ensancha tu boca, y henchirla he.

11Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

11Mas mi pueblo no oyó mi voz, é Israel no me quiso á mí.

12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

12Dejélos por tanto á la dureza de su corazón: caminaron en sus consejos.

13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

13¡Oh, si me hubiera oído mi pueblo, si en mis caminos hubiera Israel andado!

14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

14En una nada habría yo derribado sus enemigos, y vuelto mi mano sobre sus adversarios.

15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

15Los aborrecedores de Jehová se le hubieran sometido; y el tiempo de ellos fuera para siempre.

16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.”

16Y Dios lo hubiera mantenido de grosura de trigo: y de miel de la piedra te hubiera saciado.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.