Псалми 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1Al Músico principal: de los hijos de Coré: Masquil. OH Dios, con nuestros oídos hemos oído, nuestros padres nos han contado, la obra que hiciste en sus días, en los tiempos antiguos.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2Tú con tu mano echaste las gentes, y los plantaste á ellos; afligiste los pueblos, y los arrojaste.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3Porque no se apoderaron de la tierra por su espada, ni su brazo los libró; sino tu diestra, y tu brazo, y la luz de tu rostro, porque te complaciste en ellos.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4Tú, oh Dios, eres mi rey: manda saludes á Jacob.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5Por medio de ti sacudiremos á nuestros enemigos: en tu nombre atropellaremos á nuestros adversarios.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6Porque no confiaré en mi arco, ni mi espada me salvará.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7Pues tú nos has guardado de nuestros enemigos, y has avergonzado á los que nos aborrecían.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8En Dios nos gloriaremos todo tiempo, y para siempre loaremos tu nombre. (Selah.)
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9Empero nos has desechado, y nos has hecho avergonzar; y no sales en nuestros ejércitos.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10Nos hiciste retroceder del enemigo, y saqueáron nos para sí los que nos aborrecían.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11Pusístenos como á ovejas para comida, y esparcístenos entre las gentes.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12Has vendido tu pueblo de balde, y no pujaste en sus precios.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13Pusístenos por vergüenza á nuestros vecinos, por escarnio y por burla á los que nos rodean.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14Pusístenos por proverbio entre las gentes, por movimiento de cabeza en los pueblos.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15Cada día mi vergüenza está delante de mí, y cúbreme la confusión de mi rostro,
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16Por la voz del que me vitupera y deshonra, por razón del enemigo y del que se venga.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17Todo esto nos ha venido, y no nos hemos olvidado de ti; y no hemos faltado á tu pacto.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18No se ha vuelto atrás nuestro corazón, ni tampoco se han apartado nuestros pasos de tus caminos.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19Cuando nos quebrantaste en el lugar de los dragones, y nos cubriste con sombra de muerte,
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20Si nos hubiésemos olvidado del nombre de nuestro Dios, ó alzado nuestras manos á dios ajeno,
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21¿No demandaría Dios esto? porque él conoce los secretos del corazón.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22Empero por tu causa nos matan cada día; somos tenidos como ovejas para el matadero.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23Despierta; ¿por qué duermes, Señor? Despierta, no te alejes para siempre.
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24¿Por qué escondes tu rostro, y te olvidas de nuestra aflicción, y de la opresión nuestra?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25Porque nuestra alma está agobiada hasta el polvo: nuestro vientre está pegado con la tierra.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26Levántate para ayudarnos, y redímenos por tu misericordia.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.