Псалми 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1神啊，你在古时， 我们列祖的日子所行的事， 我们亲耳听见了； 我们的列祖也给我们述说过。
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2你曾用手赶出外邦人， 却栽培了我们列祖； 你苦待列邦， 却叫我们列祖发达。
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3因为他们不是靠自己的刀剑得地土， 也不是靠自己的膀臂得胜， 乃是靠你的右手、你的膀臂， 和你脸上的亮光， 因为你喜悦他们。
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4神啊，你是我的王； 求你出令使 雅各 得胜。
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5我们靠你要推倒我们的敌人， 靠你的名要践踏那起来攻击我们的人。
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6因为，我必不靠我的弓； 我的刀也不能使我得胜。
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7惟你救了我们脱离敌人， 使恨我们的人羞愧。
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8我们终日因 神夸耀， 还要永远称谢你的名。 （细拉）
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9但如今你丢弃了我们，使我们受辱， 不和我们的军兵同去。
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10你使我们向敌人转身退后； 那恨我们的人任意抢夺。
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11你使我们当作快要被吃的羊， 把我们分散在列邦中。
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12你卖了你的子民也不赚利， 所得的价值并不加添你的 资财 。
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13你使我们受邻国的羞辱， 被四围的人嗤笑讥刺。
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14你使我们在列邦中作了笑谈， 使众民向我们摇头。
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15我的凌辱终日在我面前， 我脸上的羞愧将我遮蔽，
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16都因那辱骂毁谤人的声音， 又因仇敌和报仇人的缘故。
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17这都临到我们身上， 我们却没有忘记你， 也没有违背你的约。
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18我们的心没有退后； 我们的脚也没有偏离你的路。
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19你在野狗之处压伤我们， 用死荫遮蔽我们。
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20倘若我们忘了 神的名， 或向别神举手，
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21神岂不鉴察这事吗？ 因为他晓得人心里的隐秘。
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22我们为你的缘故终日被杀； 人看我们如将宰的羊。
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23主啊，求你睡醒，为何尽睡呢？ 求你兴起，不要永远丢弃 我们 ！
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24你为何掩面， 不顾我们所遭的苦难和所受的欺压？
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25我们的性命伏于尘土； 我们的肚腹紧贴地面。
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26求你起来帮助我们！ 凭你的慈爱救赎我们！
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.