Псалми 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1(44-1) For the Leader; a Psalm of the sons of Korah. Maschil. (44-2) O God, we have heard with our ears, our fathers have told us; a work Thou didst in their days, in the days of old.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2(44-3) Thou with Thy hand didst drive out the nations, and didst plant them in; Thou didst break the peoples, and didst spread them abroad.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3(44-4) For not by their own sword did they get the land in possession, neither did their own arm save them; but Thy right hand, and Thine arm, and the light of Thy countenance, because Thou wast favourable unto them.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4(44-5) Thou art my King, O God; command the salvation of Jacob.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5(44-6) Through Thee do we push down our adversaries; through Thy name do we tread them under that rise up against us.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6(44-7) For I trust not in my bow, neither can my sword save me.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7(44-8) But Thou hast saved us from our adversaries, and hast put them to shame that hate us.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8(44-9) In God have we gloried all the day, and we will give thanks unto Thy name for ever. Selah
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9(44-10) Yet Thou hast cast off, and brought us to confusion; and goest not forth with our hosts.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10(44-11) Thou makest us to turn back from the adversary; and they that hate us spoil at their will.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11(44-12) Thou hast given us like sheep to be eaten; and hast scattered us among the nations.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12(44-13) Thou sellest Thy people for small gain, and hast not set their prices high.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13(44-14) Thou makest us a taunt to our neighbours, a scorn and a derision to them that are round about us.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14(44-15) Thou makest us a byword among the nations, a shaking of the head among the peoples.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15(44-16) All the day is my confusion before me, and the shame of my face hath covered me,
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16(44-17) For the voice of him that taunteth and blasphemeth; by reason of the enemy and the revengeful.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17(44-18) All this is come upon us; yet have we not forgotten Thee, neither have we been false to Thy covenant.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18(44-19) Our heart is not turned back, neither have our steps declined from Thy path;
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19(44-20) Though Thou hast crushed us into a place of jackals, and covered us with the shadow of death.
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20(44-21) If we had forgotten the name of our God, or spread forth our hands to a strange god;
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21(44-22) Would not God search this out? For He knoweth the secrets of the heart.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22(44-23) Nay, but for Thy sake are we killed all the day; we are accounted as sheep for the slaughter.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23(44-24) Awake, why sleepest Thou, O Lord? Arouse Thyself, cast not off for ever.
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24(44-25) Wherefore hidest Thou Thy face, and forgettest our affliction and our oppression?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25(44-26) For our soul is bowed down to the dust; our belly cleaveth unto the earth.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26(44-27) Arise for our help, and redeem us for Thy mercy's sake.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.