Псалми 69
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1(69-1) For the Leader; upon Shoshannim. A Psalm of David. (69-2) Save me, O God; for the waters are come in even unto the soul.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2(69-3) I am sunk in deep mire, where there is no standing; I am come into deep waters, and the flood overwhelmeth me.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3(69-4) I am weary of my crying; my throat is dried; mine eyes fail while I wait for my God.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4(69-5) They that hate me without a cause are more than the hairs of my head; they that would cut me off, being mine enemies wrongfully, are many; should I restore that which I took not away?
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5(69-6) O God, Thou knowest my folly; and my trespasses are not hid from Thee.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6(69-7) Let not them that wait for Thee be ashamed through me, O Lord GOD of hosts; let not those that seek Thee be brought to confusion through me, O God of Israel.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7(69-8) Because for Thy sake I have borne reproach; confusion hath covered my face.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8(69-9) I am become a stranger unto my brethren, and an alien unto my mother's children.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9(69-10) Because zeal for Thy house hath eaten me up, and the reproaches of them that reproach Thee are fallen upon me.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10(69-11) And I wept with my soul fasting, and that became unto me a reproach.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11(69-12) I made sackcloth also my garment, and I became a byword unto them.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12(69-13) They that sit in the gate talk of me; and I am the song of the drunkards.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13(69-14) But as for me, let my prayer be unto Thee, O LORD, in an acceptable time; O God, in the abundance of Thy mercy, answer me with the truth of Thy salvation.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14(69-15) Deliver me out of the mire, and let me not sink; let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15(69-16) Let not the waterflood overwhelm me, neither let the deep swallow me up; and let not the pit shut her mouth upon me.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16(69-17) Answer me, O LORD, for Thy mercy is good; according to the multitude of Thy compassions turn Thou unto me.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17(69-18) And hide not Thy face from Thy servant; for I am in distress; answer me speedily.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18(69-19) Draw nigh unto my soul, and redeem it; ransom me because of mine enemies.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19(69-20) Thou knowest my reproach, and my shame, and my confusion; mine adversaries are all before Thee.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20(69-21) Reproach hath broken my heart; and I am sore sick; and I looked for some to show compassion, but there was none; and for comforters, but I found none.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21(69-22) Yea, they put poison into my food; and in my thirst they gave me vinegar to drink.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22(69-23) Let their table before them become a snare; and when they are in peace, let it become a trap.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23(69-24) Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to totter.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24(69-25) Pour out Thine indignation upon them, and let the fierceness of Thine anger overtake them.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25(69-26) Let their encampment be desolate; let none dwell in their tents.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26(69-27) For they persecute him whom Thou hast smitten; and they tell of the pain of those whom Thou hast wounded.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27(69-28) Add iniquity unto their iniquity; and let them not come into Thy righteousness.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28(69-29) Let them be blotted out of the book of the living, and not be written with the righteous.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29(69-30) But I am afflicted and in pain; let Thy salvation, O God, set me up on high.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30(69-31) I will praise the name of God with a song, and will magnify Him with thanksgiving.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31(69-32) And it shall please the LORD better than a bullock that hath horns and hoofs.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32(69-33) The humble shall see it, and be glad; ye that seek after God, let your heart revive.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33(69-34) For the LORD hearkeneth unto the needy, and despiseth not His prisoners.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34(69-35) Let heaven and earth praise Him, the seas, and every thing that moveth therein.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35(69-36) For God will save Zion, and build the cities of Judah; and they shall abide there, and have it in possession.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36(69-37) The seed also of His servants shall inherit it; and they that love His name shall dwell therein.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.