Псалми 69
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1Скапэ-мэ, Думнезеуле, кэч ымь аменинцэ апеле вяца.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2Мэ афунд ын норой ши ну мэ пот цине; ам кэзут ын прэпастие ши дау апеле песте мине.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3Ну май пот стригынд, ми се усукэ гытлежул, ми се топеск окий привинд спре Думнезеул меу.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4Чей че мэ урэск фэрэ темей сунт май мулць декыт перий капулуй меу; че путерничь сунт чей че вор сэ мэ пярдэ, чей че пе недрепт ымь сунт врэжмашь; требуе сэ дау ынапой че н-ам фурат.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5Думнезеуле, Ту куношть небуния мя ши грешелиле меле ну-Ць сунт аскунсе.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6Сэ ну рэмынэ де рушине, дин причина мя, чей че нэдэждуеск ын Тине, Доамне, Думнезеул оштирилор! Сэ ну рошяскэ де рушине, дин причина мя, чей че Те каутэ, Думнезеул луй Исраел!
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7Кэч пентру Тине порт еу окара ши ымь акоперэ фаца рушиня.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8Ам ажунс ун стрэин пентру фраций мей ши ун некуноскут пентру фиий мамей меле.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9Кэч рывна Касей Тале мэ мэнынкэ ши окэриле челор че Те окэрэск пе Тине кад асупра мя.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10Плынг ши постеск, ши ей мэ окэрэск.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11Мэ ымбрак ку сак, ши ей мэ батжокореск.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12Чей че стау ла поартэ ворбеск де мине ши чей че бяу бэутурь тарь мэ пун ын кынтече.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13Дар еу кэтре Тине ымь ыналц ругэчуня, Доамне, ла время потривитэ. Ын бунэтатя Та чя маре, рэспунде-мь, Думнезеуле, ши дэ-мь ажуторул Тэу!
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14Скоате-мэ дин норой, ка сэ ну мэ май афунд! Сэ фиу избэвит де врэжмаший мей ши дин прэпастие!
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15Сэ ну май дя валуриле песте мине, сэ ну мэ ынгитэ адынкул ши сэ ну се ынкидэ гроапа песте мине!
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16Аскултэ-мэ, Доамне, кэч бунэтатя Та есте немэрӂинитэ. Ын ындураря Та чя маре, ынтоарче-Ць привириле спре мине
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17ши ну-Ць аскунде фаца де робул Тэу! Кэч сунт ын неказ: грэбеште де м-аскултэ!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18Апропие-Те де суфлетул меу ши избэвеште-л! Скапэ-мэ, дин причина врэжмашилор мей!
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19Ту штий че окарэ, че рушине ши батжокурэ ми се фаче; тоць потривничий мей сунт ынаинтя Та.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20Окара ымь рупе инима ши сунт болнав; аштепт сэ-й фие куйва милэ де мине, дар деӂяба; аштепт мынгыеторь, ши ну гэсеск ничунул.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21Ей ымь пун фьере ын мынкаре ши, кынд мь-е сете, ымь дау сэ бяу оцет.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22Сэ ли се префакэ маса ынтр-о курсэ ши лиништя ынтр-ун лац!
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23Сэ ли се ынтунече окий ши сэ ну май вадэ, ши клатинэ-ле мереу коапселе!
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24Варсэ-Ць мыния песте ей ши сэ-й атингэ урӂия Та апринсэ!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25Пустие сэ ле рэмынэ локуинца ши нимень сэ ну май локуяскэ ын кортуриле лор!
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26Кэч ей пригонеск пе чел ловит де Тине, повестеск суферинцеле челор рэниць де Тине.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27Адаугэ алте нелеӂюирь ла нелеӂюириле лор ши сэ н-айбэ парте де ындураря Та!
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28Сэ фие штершь дин картя веций ши сэ ну фие скришь ымпреунэ ку чей неприхэниць!
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29Еу сунт ненорочит ши суфэр: Думнезеуле, ажуторул Тэу сэ мэ ридиче!
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30Атунч вой лэуда Нумеле луй Думнезеу прин кынтэрь ши прин лауде Ыл вой прямэри.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31Лукрул ачеста есте май плэкут Домнулуй декыт ун вицел ку коарне ши копите!
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32Ненорочиций вэд лукрул ачеста ши се букурэ; вой, каре кэутаць пе Думнезеу, веселэ сэ вэ фие инима!
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33Кэч Домнул аскултэ пе чей сэрачь ши ну несокотеште пе принший Луй де рэзбой.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34Сэ-Л лауде черуриле ши пэмынтул, мэриле ши тот че мишунэ ын еле!
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35Кэч Думнезеу ва мынтуи Сионул ши ва зиди четэциле луй Иуда; еле вор фи локуите ши луате ын стэпынире;
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36сэмынца робилор Луй ле ва моштени, ши чей че юбеск Нумеле Луй вор локуи ын еле.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.