Псалми 144

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script

1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

1Бинекувынтат сэ фие Домнул, Стынка мя, каре-мь депринде мыниле ла луптэ, деӂетеле ла бэтэлие,

2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

2Бинефэкэторул меу ши Четэцуя мя, Турнул меу де скэпаре ши Избэвиторул меу, Скутул меу де адэпост, каре-мь супуне пе попорул меу!

3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

3Доамне, че есте омул ка сэ ей куноштинцэ де ел, фиул омулуй, ка сэ ей сяма ла ел?

4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

4Омул есте ка о суфларе, зилеле луй сунт ка умбра каре трече.

5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

5Плякэ черуриле, Доамне, ши кобоарэ-Те! Атинӂе мунций, ка сэ фумеӂе!

6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

6Фулӂерэ ши рисипеште пе врэжмаший мей! Арункэ-Ць сэӂециле ши пуне-й пе фугэ!

7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

7Ынтинде-Ць мыниле де сус, избэвеште-мэ ши скапэ-мэ дин апеле челе марь, дин мына фиилор челуй стрэин,

8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

8а кэрор гурэ спуне неадевэрурь ши а кэрор дряптэ есте о дряптэ минчиноасэ!

9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

9Думнезеуле, Ыць вой кынта о кынтаре ноуэ, Те вой лэуда ку алэута ку зече коарде.

10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

10Ту, каре дай ымпэрацилор бируинца, каре ай скэпат де сабие учигашэ пе робул Тэу Давид,

11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

11избэвеште-мэ ши скапэ-мэ дин мына фиилор челуй стрэин, а кэрор гурэ спуне неадевэрурь ши а кэрор дряптэ есте о дряптэ минчиноасэ!…

12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

12Фиий ноштри сунт ка ниште одрасле, каре креск ын тинереця лор; фетеле ноастре, ка ниште стылпь сэпаць фрумос, каре фак подоаба каселор ымпэрэтешть.

13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

13Грынареле ноастре сунт плине ши ӂем де тот фелул де меринде; турмеле ни се ынмулцеск ку мииле, ку зечиле де мий, ын кымпииле ноастре:

14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

14вицелеле ноастре сунт прэситоаре; ну-й ничо пагубэ, ничо робие, ничун ципэт ын улицеле ноастре!

15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

15Фериче де попорул каре стэ астфел! Фериче де попорул ал кэруй Думнезеу есте Домнул!

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.