Псалми 90
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Господе! Ти си нам уточиште од колена до колена.
1Доамне, Ту ай фост локул ностру де адэпост дин ням ын ням.
2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
2Ынаинте ка сэ се фи нэскут мунций ши ынаинте ка сэ се фи фэкут пэмынтул ши лумя, дин вешничие ын вешничие, Ту ешть Думнезеу!
3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
3Ту ынторчь пе оамень ын цэрынэ ши зичь: „Ынтоарчеци-вэ, фиий оаменилор!”
4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
4Кэч ынаинтя Та, о мие де ань сунт ка зиуа де ерь, каре а трекут, ши ка о стражэ дин ноапте.
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
5Ый мэтурь ка ун вис: диминяца сунт ка ярба, каре ынколцеште ярэшь:
6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
6ынфлореште диминяца ши креште, яр сяра есте тэятэ ши се усукэ.
7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
7Ной сунтем мистуиць де мыния Та ши ынгрозиць де урӂия Та.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
8Ту пуй ынаинтя Та нелеӂюириле ноастре ши скоць ла лумина Фецей Тале пэкателе ноастре челе аскунсе.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
9Тоате зилеле ноастре пер де урӂия Та, ведем кум ни се дук аний ка ун сунет.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
10Аний веций ноастре се ридикэ ла шаптезечь де ань, яр, пентру чей май тарь, ла оптзечь де ань; ши лукрул ку каре се мындреште омул ын тимпул лор ну есте декыт трудэ ши дурере, кэч трек юте, ши ной збурэм.
11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
11Дар чине я сяма ла тэрия мынией Тале ши ла урӂия Та, аша кум се кувине сэ се тямэ де Тине?
12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
12Ынвацэ-не сэ не нумэрэм бине зилеле, ка сэ кэпэтэм о инимэ ынцеляптэ!
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
13Ынтоарче-те, Доамне! Пынэ кынд зэбовешть? Ай милэ де робий Тэй!
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
14Сатурэ-не ын фиекаре диминяцэ де бунэтатя Та ши тоатэ вяца ноастрэ не вом букура ши не вом весели!
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
15Ынвеселеште-не тот атытя зиле кыте не-ай смерит, тот атыця ань кыць ам вэзут ненорочиря!
16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
16Сэ се арате робилор Тэй лукраря Та ши слава Та фиилор лор!
17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
17Фие песте ной бунэвоинца Домнулуй Думнезеулуй ностру! Ши ынтэреште лукраря мынилор ноастре, да, ынтэреште лукраря мынилор ноастре!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.