Псалми 132

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

1Доамне, аду-Ць аминте де Давид ши де тоате неказуриле луй!

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

2Аду-Ць аминте кум а журат ел Домнулуй ши а фэкут урмэтоаря журуинцэ Путерникулуй луй Иаков:

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

3„Ну вой интра ын кортул ын каре локуеск, ну мэ вой суи ын патул ын каре мэ одихнеск,

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

4ну вой да сомн окилор мей, нич аципире плеоапелор меле

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

5пынэ ну вой гэси ун лок пентру Домнул, о локуинцэ пентру Путерникул луй Иаков.”

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

6Ятэ, ам аузит ворбинду-се деспре ел ла Ефрата, л-ам гэсит ын огорул Иаар…

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

7„Хайдем ла локуинца Луй, сэ не ынкинэм ынаинтя аштернутулуй пичоарелор Луй!…

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

8Скоалэ-Те, Доамне, вино ла локул Тэу де одихнэ, Ту ши кивотул мэрецией Тале!

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

9Преоций Тэй сэ се ымбраче ын неприхэнире ши крединчоший Тэй сэ скоатэ стригэте де букурие!

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

10Пентру робул Тэу Давид, ну лепэда пе унсул Тэу!”

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

11Домнул а журат луй Давид адевэрул ши ну Се ва ынтоарче де ла че а журат: „Вой пуне пе скаунул тэу де домние ун фиу дин трупул тэу.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

12Дакэ фиий тэй вор пэзи легэмынтул Меу ши ынвэцэтуриле Меле пе каре ли ле вой да, вор шедя ши фиий лор ын вечь пе скаунул тэу де домние.”

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

13Да, Домнул а алес Сионул, л-а дорит ка локуинцэ а Луй ши а зис:

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

14„Ачеста есте локул Меу де одихнэ пе вечие; вой локуи ын ел, кэч л-ам дорит.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

15Ый вой бинекувынта дин белшуг храна, вой сэтура ку пыне пе сэрачий луй.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

16Вой ымбрэка ын мынтуире пе преоций луй ши крединчоший луй вор скоате стригэте де букурие.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

17Аколо вой ынэлца путеря луй Давид, вой прегэти о канделэ унсулуй Меу,

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

18вой ымбрэка ку рушине пе врэжмаший луй ши песте ел ва стрэлучи кунуна луй.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.