Псалми 88

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script

1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

1Доамне, Думнезеул мынтуирий меле! Зи ши ноапте стриг ынаинтя Та!

2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

2С-ажунгэ ругэчуня мя ынаинтя Та! Я аминте ла черериле меле,

3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

3кэч ми с-а сэтурат суфлетул де реле ши ми се апропие вяца де Локуинца морцилор.

4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

4Сунт пус ын рындул челор че се кобоарэ ын гроапэ, сунт ка ун ом каре ну май аре путере.

5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

5Стау ынтинс принтре чей морць ка чей учишь ши кулкаць ын мормынт, де каре ну-Ць май адучь аминте ши каре сунт деспэрциць де мына Та.

6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

6М-ай арункат ын гроапа чя май де жос, ын ынтунерик, ын адынкурь.

7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

7Мыния Та мэ апасэ ши мэ нэпэдешть ку тоате валуриле Тале.

8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

8Ай ындепэртат де ла мине пе тоць приетений мей, м-ай фэкут о причинэ де скырбэ пентру ей; сунт ынкис ши ну пот сэ ес.

9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

9Ми се топеск окий де суферинцэ; ын тоате зилеле Те кем, Доамне, ши-мь ынтинд мыниле спре Тине!

10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

10Оаре пентру морць фачь Ту минунь? Сау се скоалэ морций сэ Те лауде?

11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

11Се ворбеште де бунэтатя Та ын мормынт ши де крединчошия Та ын адынк?

12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

12Сунт куноскуте минуниле Тале ын ынтунерик ши дрептатя Та ын цара уйтэрий?

13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

13Доамне, еу Ыць чер ажуторул ши диминяца ругэчуня мя се ыналцэ ла Тине.

14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

14Пентру че, Доамне, лепезь суфлетул меу? Пентру че ымь аскунзь Фаца Та?

15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

15Дин тинереце, сунт ненорочит ши траг сэ мор, сунт купринс де спаймеле Тале ши ну штиу че сэ май фак.

16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

16Мыния Та трече песте мине, спаймеле Тале мэ нимическ де тот.

17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

17Еле мэ ынконжоарэ тоатэ зиуа ка ниште апе, мэ ынфэшоарэ тоате деодатэ.

18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

18Ай депэртат де ла мине пе приетень ши товарэшь, ши чей де апроапе ай мей с-ау фэкут невэзуць.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.