Псалми 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
1Апэрэ-мэ Ту, Доамне, де потривничий мей, луптэ Ту ку чей че се луптэ ку мине!
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
2Я павэза ши скутул ши скоалэ-Те сэ-мь ажуць!
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
3Ынвырте сулица ши сэӂята ымпотрива пригониторилор мей! Зи суфлетулуй меу: „Еу сунт мынтуиря та”!
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
4Рушинаць ши ынфрунтаць сэ фие чей че вор сэ-мь я вяца! Сэ дя ынапой ши сэ рошяскэ чей че-мь гындеск пеиря!
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
5Сэ фие ка плява луатэ де вынт ши сэ-й гоняскэ ынӂерул Домнулуй!
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
6Друмул сэ ле фие ынтунекос ши алунекос ши сэ-й урмэряскэ ынӂерул Домнулуй!
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
7Кэч мь-ау ынтинс лацул лор, фэрэ причинэ, пе о гроапэ, пе каре ау сэпат-о фэрэ темей, ка сэ-мь я вяца;
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
8сэ-й ажунгэ прэпэдул пе неаштептате, сэ фие приншь ын лацул пе каре л-ау ынтинс, сэ кадэ ын ел ши сэ пярэ!
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
9Ши атунч ми се ва букура суфлетул ын Домнул: се ва весели де мынтуиря Луй.
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
10Тоате оаселе меле вор зиче: „Доамне, чине поате, ка Тине, сэ скапе пе чел ненорочит де унул май таре декыт ел, пе чел ненорочит ши сэрак де чел че-л жефуеште?”
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
11Ниште марторь минчиношь се ридикэ ши мэ ынтрябэ де чея че ну штиу.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
12Ымь ынторк рэу пентру бине: мь-ау лэсат суфлетул пустиу.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
13Ши еу, кынд ерау ей болнавь, мэ ымбрэкам ку сак, ымь смерям суфлетул ку пост ши мэ ругам ку капул плекат ла сын.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
14Умблам плин де дурере ка пентру ун приетен, пентру ун фрате; ку капул плекат, ка де жаля уней маме.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
15Дар кынд мэ клатин еу, ей се букурэ ши се стрынг; се стрынг фэрэ штиря мя, ка сэ мэ батжокоряскэ, ши мэ сфышие неынчетат.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
16Скрышнеск дин динць ымпотрива мя ымпреунэ ку чей нелеӂюиць, ку секэтуриле батжокоритоаре.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
17Доамне, пынэ кынд Те вей уйта ла ей? Скапэ-мь суфлетул дин курселе лор, скапэ-мь вяца дин гяреле ачестор пуй де лей!
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
18Ши еу Те вой лэуда ын адунаря чя маре ши Те вой слэви ын мижлокул унуй попор маре ла нумэр.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
19Сэ ну се букуре де мине чей че пе недрепт ымь сунт врэжмашь, нич сэ ну-шь факэ семне ку окюл чей че мэ урэск фэрэ темей!
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
20Кэч ей ну ворбеск де паче, чи урзеск ыншелэторий ымпотрива оаменилор лиништиць дин царэ.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
21Ышь дескид гура ларг ымпотрива мя ши зик: „Ха! Ха! Окий ноштри ышь вэд акум доринца ымплинитэ!”
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
22Доамне, Ту везь: ну тэчя! Ну Те депэрта де мине, Доамне!
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
23Трезеште-Те ши скоалэ-Те сэ-мь фачь дрептате! Думнезеуле ши Доамне, апэрэ-мь причина!
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
24Жудекэ-мэ дупэ дрептатя Та, Доамне, Думнезеул меу, ка сэ ну се букуре ей де мине!
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
25Сэ ну зикэ ын инима лор: „Аха! ятэ че дорям!” Сэ ну зикэ: „Л-ам ынгицит!”
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
26Чи сэ фие рушинаць ши ынфрунтаць тоць чей че се букурэ де ненорочиря мя! Сэ се ымбраче ку рушине ши окарэ чей че се ридикэ ымпотрива мя!
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
27Сэ се букуре ши сэ се веселяскэ чей че гэсеск плэчере ын невиновэция мя ши сэ зикэ неынчетат: „Мэрит сэ фие Домнул, каре вря пачя робулуй Сэу!”
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
28Ши атунч лимба мя ва лэуда дрептатя Та, ын тоате зилеле ва спуне лауда Та.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.