Псалми 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
1Van David. Bestrijd, o Jahweh, die mij bestrijden, Kamp tegen hen, die mij bekampen!
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
2Grijp schild en beukelaar, Sta op, mij te hulp;
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
3Trek speer en strijdbijl tegen mijn vervolgers, Zeg tot mijn ziel: “Uw redding ben Ik!”
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
4Laat smaad en schande hen treffen, die mijn leven belagen, Vol schaamte vluchten, die boze plannen tegen mij smeden.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
5Ze mogen worden als kaf voor de wind, Wanneer de Engel van Jahweh ze opjaagt;
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
6Hun weg zij donker en glad, Wanneer de Engel van Jahweh ze nazet.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
7Want zonder reden hebben ze mij hun netten gespannen, Zonder aanleiding een kuil mij gegraven.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
8Moge hem de ondergang treffen, Eer hij het weet; Laat het net, dat hij spande, hem vangen, Laat hem vallen in zijn eigen kuil!
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
9Dan zal mijn ziel in Jahweh juichen, Zich over mijn redding verheugen;
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
10En heel mijn gebeente zal zeggen: “Jahweh, wie is U gelijk? Gij beschermt den zwakke tegen den sterke, Den zwakke en arme tegen zijn berovers!”
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
11Ze staan tegen mij op Als valse getuigen; En wat ik mij niet ben bewust, Brengen ze tegen mij in.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
12Goed met kwaad vergelden ze mij, En leggen het op mijn leven aan.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
13En toch, toen zìj ziek lagen, Trok ik het boetekleed aan, Putte mij door vasten uit, En het gebed was niet weg uit mijn hart;
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
14Ik liep rond, als gold het mijn broer of mijn vriend, Onder droefheid gebukt, als in rouw voor mijn moeder.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
15Maar nu ik zelf dreig te vallen, worden ze vrolijk, Lopen te hoop en scholen tegen mij samen; Als vreemden, die ik niet ken, Gaan ze tegen mij schelden,
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
16Honen mij met bittere spot, En knarsetanden tegen mij.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
17Hoe lang nog, o Heer, Zult Gij dit aanzien? Verlos mij toch van hun brullen, Het enige, dat mij nog rest, uit de macht van de leeuwen!
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
18Dan zal ik U loven in de grote gemeente, Voor een talloze schare U prijzen.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
19Laat toch mijn valse vijand niet om mij lachen, Geen knipoogjes geven, die mij onverdiend haten.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
20Want nooit spreken ze woorden van vrede, Doch verzinnen maar leugens tegen het vreedzame volk;
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
21Ze zetten een grote mond tegen mij op, En zeggen: Ha, ha! We hebben het met eigen ogen gezien!
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
22Jahweh! Gìj hebt het gezien; blijf niet zwijgen! Heer; houd U niet verre van mij!
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
23Ontwaak en sta op, om mij recht te verschaffen, Om mij te verdedigen, mijn God en mijn Heer.
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
24Schaf mij recht naar uw gerechtigheid, Jahweh, mijn God; Laat ze niet over mij juichen.
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
25Laat ze niet denken: “Ha, nu zijn wij tevreden!” Niet zeggen: “We hebben hem onder de voet!”
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
26Neen, laat ze allen blozen van schaamte, Die zich vrolijk maken over mijn ongeluk; Met smaad en schande worden bedekt, Die een hoge toon tegen mij aanslaan.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
27Maar mogen juichen en jubelen Die van mijn goed recht zijn doordrongen; Zonder ophouden zeggen: “Jahweh is groot, Die enkel het heil van zijn dienaar beoogt!”
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
28Dan zal mijn tong uw gerechtigheid prijzen, En elke dag uw lof verbreiden.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.