Псалми 147
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1Halleluja! Looft Jahweh: want het is goed, Hem te prijzen, Onzen God: want het is lieflijk en schoon, Hem te roemen!
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Jahweh bouwt Jerusalem weer op, En brengt de verstrooiden van Israël bijeen.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3Hij is het, die de gebroken harten geneest, En hun wonden verbindt;
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4Die het getal van de sterren bepaalt, En ze allen roept bij haar naam.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Groot is onze Heer, geweldig zijn macht, Zijn wijsheid oneindig;
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Jahweh richt de nederigen op, Maar de bozen werpt Hij ter aarde.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Heft Jahweh een jubelzang aan Speelt op de citer voor onzen God:
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8Die de hemel met wolken bedekt, En de regen bereidt voor de aarde. Die op de bergen gras doet ontspruiten, En groen voor de beesten, die den mens moeten dienen;
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9Die aan het vee zijn voedsel geeft, En aan de jonge raven, die er om roepen.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Hij vindt geen vreugde in de sterkte der paarden, Hem verheugen geen krachtige schenkels;
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Maar Jahweh heeft behagen in hen, die Hem vrezen, En die smachten naar zijn genade!
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12Breng Jahweh lof, Jerusalem; Sion, loof uw God!
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13Want Hij heeft de grendels van uw poorten versterkt, Uw zonen binnen uw muren gezegend,
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14De vrede aan uw grenzen geschonken, U met de bloem der tarwe verzadigd.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15Hij is het, die de aarde zijn bevelen stuurt, En haastig rept zich zijn woord:
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16Die sneeuw als wolvlokken zendt, Zijn ijzel rondstrooit als as.
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17Hij werpt zijn hagel bij brokken, En voor zijn koude stollen de wateren;
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Maar Hij stuurt zijn bevel, en ze smelten: Zijn winden waaien, weer stromen de wateren.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Hij maakte Jakob zijn geboden bekend, Israël zijn bevelen en wetten:
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20Zo deed Hij voor geen ander volk, Nooit heeft Hij hùn zijn wetten geleerd! Halleluja!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.