Псалми 147
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1LODATE il Signore; Perciocchè egli è cosa buona e dilettevole di salmeggiar l'Iddio nostro; La lode è decevole.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Il Signore è quel ch'edifica Gerusalemme; Egli raccoglierà i dispersi d'Israele.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3Egli è quel che guarisce quelli che hanno il cuor rotto, E fascia le lor doglie;
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4Che conta il numero delle stelle; Che le chiama tutte per li nomi loro .
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Il nostro Signore è grande, e di gran forza; La sua intelligenza è infinita.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Il Signore solleva i mansueti; Ed abbatte gli empi fino a terra.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Cantate al Signore con lode; Salmeggiate colla cetera all'Iddio nostro;
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8Il qual copre il cielo di nuvole, Ed apparecchia la pioggia alla terra, E fa che i monti producono l'erba.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9Che dà la sua pastura al bestiame. A' figli de' corvi, che gridano.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Egli non si compiace nella forza del cavallo; Egli non gradisce le gambe dell'uomo.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Il Signore gradisce quelli che lo temono, Quelli che sperano nella sua benignità.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12Gerusalemme, celebra il Signore; Sion, loda il tuo Dio.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13Perciocchè egli rinforza le sbarre delle tue porte; Egli benedice i tuoi figliuoli in mezzo di te.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14Egli è quel che mantiene il tuo paese in pace; Che ti sazia di grascia di frumento;
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15Che manda il suo dire in terra; E la sua parola corre velocissimamente;
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16Che manda la neve a guisa di lana; Che sparge la brina a guisa di cenere;
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17Che getta il suo ghiaccio come per pezzi; E chi potrà durar davanti al suo freddo?
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Egli manda la sua parola, e fa struggere quelle cose; Egli fa soffiare il suo vento, è le acque corrono.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Egli annunzia le sue parole a Giacobbe; I suoi statuti e le sue leggi ad Israele.
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20Egli non ha fatto così a tutte le genti; Ed esse non conoscono le sue leggi. Alleluia.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.