Псалми 147
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1Lobet den HERRN! denn unsern Gott loben, das ist ein köstlich Ding; solch Lob ist lieblich und schön.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Der HERR baut Jerusalem und bringt zusammen die Verjagten Israels.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3Er heilt, die zerbrochnes Herzens sind, und verbindet ihre Schmerzen.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4Er zählt die Sterne und nennt sie alle mit Namen.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Der HERR ist groß und von großer Kraft; und ist unbegreiflich, wie er regiert.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Der Herr richtet auf die Elenden und stößt die Gottlosen zu Boden.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Singet umeinander dem HERRN mit Dank und lobet unsern Gott mit Harfen,
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8der den Himmel mit Wolken verdeckt und gibt Regen auf Erden; der Gras auf Bergen wachsen läßt;
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9der dem Vieh sein Futter gibt, den jungen Raben, die ihn anrufen.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Er hat nicht Lust an der Stärke des Rosses noch Gefallen an eines Mannes Schenkeln.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Der HERR hat Gefallen an denen, die ihn fürchten, die auf seine Güte hoffen.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12Preise, Jerusalem, den HERRN; lobe Zion, deinen Gott!
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13Denn er macht fest die Riegel deiner Tore und segnet deine Kinder drinnen.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14Er schafft deinen Grenzen Frieden und sättigt dich mit dem besten Weizen.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15Er sendet seine Rede auf Erden; sein Wort läuft schnell.
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16Er gibt Schnee wie Wolle, er streut Reif wie Asche.
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17Er wirft seine Schloßen wie Bissen; wer kann bleiben vor seinem Frost?
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Er spricht, so zerschmilzt es; er läßt seinen Wind wehen, so taut es auf.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Er zeigt Jakob sein Wort, Israel seine Sitten und Rechte.
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20So tut er keinen Heiden, noch läßt er sie wissen seine Rechte. Halleluja!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.