Псалми 62

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Lutherbibel 1912

1Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

1Ein Psalm Davids für Jeduthun, vorzusingen. Meine Seele sei stille zu Gott, der mir hilft.

2Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

2Denn er ist mein Hort, meine Hilfe, meine Schutz, daß mich kein Fall stürzen wird, wie groß er ist.

3Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

3Wie lange stellt ihr alle einem nach, daß ihr ihn erwürget-als eine hängende Wand und zerrissene Mauer?

4Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

4Sie denken nur, wie sie ihn dämpfen, fleißigen sich der Lüge; geben gute Worte, aber im Herzen fluchen sie. (Sela.)

5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

5Aber sei nur stille zu Gott, meine Seele; denn er ist meine Hoffnung.

6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

6Er ist mein Hort, meine Hilfe und mein Schutz, daß ich nicht fallen werde.

7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

7Bei Gott ist mein Heil, meine Ehre, der Fels meiner Stärke; meine Zuversicht ist auf Gott.

8Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

8Hoffet auf ihn allezeit, liebe Leute, schüttet euer Herz vor ihm aus; Gott ist unsre Zuversicht. (Sela.)

9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

9Aber Menschen sind ja nichts, große Leute fehlen auch; sie wiegen weniger denn nichts, so viel ihrer ist.

10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

10Verlasset euch nicht auf Unrecht und Frevel, haltet euch nicht zu solchem, das eitel ist; fällt euch Reichtum zu, so hänget das Herz nicht daran.

11Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

11Gott hat ein Wort geredet, das habe ich etlichemal gehört: daß Gott allein mächtig ist.

12И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.

12Und du, Herr, bist gnädig und bezahlst einem jeglichen, wie er's verdient.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.