Псалми 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
1Ein Psalm Davids, vorzusingen; von der Hinde, die früh gejagt wird. Mein Gott, mein Gott, warum hast du mich verlassen? ich heule; aber meine Hilfe ist ferne.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
2Mein Gott, des Tages rufe ich, so antwortest du nicht; und des Nachts schweige ich auch nicht.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
3Aber du bist heilig, der du wohnst unter dem Lobe Israels.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
4Unsre Väter hofften auf dich; und da sie hofften, halfst du ihnen aus.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
5Zu dir schrieen sie und wurden errettet; sie hofften auf dich und wurden nicht zu Schanden.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
6Ich aber bin ein Wurm und kein Mensch, ein Spott der Leute und Verachtung des Volks.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
7Alle, die mich sehen, spotten mein, sperren das Maul auf und schütteln den Kopf:
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
8“Er klage es dem HERRN; der helfe ihm aus und errette ihn, hat er Lust zu ihm.”
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
9Denn du hast mich aus meiner Mutter Leib gezogen; du warst meine Zuversicht, da ich noch an meiner Mutter Brüsten war.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
10Auf dich bin ich geworfen von Mutterleib an; du bist mein Gott von meiner Mutter Schoß an.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
11Sei nicht ferne von mir, denn Angst ist nahe; denn es ist hier kein Helfer.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
12Große Farren haben mich umgeben, gewaltige Stiere haben mich umringt.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
13Ihren Rachen sperren sie auf gegen mich wie ein brüllender und reißender Löwe.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
14Ich bin ausgeschüttet wie Wasser, alle meine Gebeine haben sich zertrennt; mein Herz ist in meinem Leibe wie zerschmolzen Wachs.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
15Meine Kräfte sind vertrocknet wie eine Scherbe, und meine Zunge klebt an meinem Gaumen, und du legst mich in des Todes Staub.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
16Denn die Hunde haben mich umgeben, und der Bösen Rotte hat mich umringt; sie haben meine Hände und Füße durchgraben.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
17Ich kann alle meine Gebeine zählen; aber sie schauen und sehen ihre Lust an mir.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
18Sie teilen meine Kleider unter sich und werfen das Los um mein Gewand.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
19Aber du, HERR, sei nicht ferne; meine Stärke, eile, mir zu helfen!
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
20Errette meine Seele vom Schwert, meine einsame von den Hunden!
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
21Hilf mir aus dem Rachen des Löwen und errette mich von den Einhörnern!
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
22Ich will deinen Namen predigen meinen Brüdern; ich will dich in der Gemeinde rühmen.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
23Rühmet den HERRN, die ihr ihn fürchtet; es ehre ihn aller Same Jakobs, und vor ihm scheue sich aller Same Israels.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
24Denn er hat nicht verachtet noch verschmäht das Elend des Armen und sein Antlitz vor ihm nicht verborgen; und da er zu ihm schrie, hörte er's.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
25Dich will ich preisen in der großen Gemeinde; ich will mein Gelübde bezahlen vor denen, die ihn fürchten.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
26Die Elenden sollen essen, daß sie satt werden; und die nach dem HERRN fragen, werden ihn preisen; euer Herz soll ewiglich leben.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
27Es werden gedenken und sich zum HERRN bekehren aller Welt Enden und vor ihm anbeten alle Geschlechter der Heiden.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
28Denn des HERRN ist das Reich, und er herrscht unter den Heiden.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
29Alle Fetten auf Erden werden essen und anbeten; vor ihm werden die Kniee beugen alle, die im Staub liegen, und die, so kümmerlich leben.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
30Er wird einen Samen haben, der ihm dient; vom Herrn wird man verkündigen zu Kindeskind.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
31Sie werden kommen und seine Gerechtigkeit predigen dem Volk, das geboren wird, daß er's getan hat.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.