Псалми 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
1Ein Psalm Davids, vorzusingen. HERR, auf dich traue ich, laß mich nimmermehr zu Schanden werden; errette mich durch deine Gerechtigkeit!
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
2Neige deine Ohren zu mir, eilend hilf mir! Sei mir ein starker Fels und eine Burg, daß du mir helfest!
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
3Denn du bist mein Fels und meine Burg, und um deines Namens willen wolltest du mich leiten und führen.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
4Du wollest mich aus dem Netze ziehen, das sie mir gestellt haben; denn du bist meine Stärke.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
5In deine Hände befehle ich meinen Geist; du hast mich erlöst, HERR, du treuer Gott.
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
6Ich hasse, die da halten auf eitle Götzen; ich aber hoffe auf den HERRN.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
7Ich freue mich und bin fröhlich über deine Güte, daß du mein Elend ansiehst und erkennst meine Seele in der Not
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
8und übergibst mich nicht in die Hände des Feindes; du stellst meine Füße auf weiten Raum.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
9HERR, sei mir gnädig, denn mir ist angst; meine Gestalt ist verfallen vor Trauern, dazu meine Seele und mein Leib.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
10Denn mein Leben hat abgenommen vor Betrübnis und meine Zeit vor Seufzen; meine Kraft ist verfallen vor meiner Missetat, und meine Gebeine sind verschmachtet.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
11Es geht mir so übel, daß ich bin eine große Schmach geworden meinen Nachbarn und eine Scheu meinen Verwandten; die mich sehen auf der Gasse, fliehen vor mir.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
12Mein ist vergessen im Herzen wie eines Toten; ich bin geworden wie ein zerbrochenes Gefäß.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
13Denn ich höre, wie mich viele schelten, Schrecken ist um und um; sie ratschlagen miteinander über mich und denken, mir das Leben zu nehmen.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
14Ich aber, HERR, hoffe auf dich und spreche: Du bist mein Gott!
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
15Meine Zeit steht in deinen Händen. Errette mich von der Hand meiner Feinde und von denen, die mich verfolgen.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
16Laß leuchten dein Antlitz über deinen Knecht; hilf mir durch deine Güte!
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
17HERR, laß mich nicht zu Schanden werden; denn ich rufe dich an. Die Gottlosen müssen zu Schanden werden und schweigen in der Hölle.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
18Verstummen müssen falsche Mäuler, die da reden gegen den Gerechten frech, stolz und höhnisch.
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
19Wie groß ist deine Güte, die du verborgen hast für die, so dich fürchten, und erzeigest vor den Leuten denen, die auf dich trauen!
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
20Du verbirgst sie heimlich bei dir vor jedermanns Trotz; du verdeckst sie in der Hütte vor den zänkischen Zungen.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
21Gelobt sei der HERR, daß er hat eine wunderbare Güte mir bewiesen in einer festen Stadt.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
22Denn ich sprach zu meinem Zagen: Ich bin von deinen Augen verstoßen. Dennoch hörtest du meines Flehens Stimme, da ich zu dir schrie.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
23Liebet den HERRN, alle seine Heiligen! Die Gläubigen behütet der HERR und vergilt reichlich dem, der Hochmut übt.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
24Seid getrost und unverzagt, alle, die ihr des HERRN harret!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.