Псалми 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
1Al Músico principal: Salmo de David. EN ti, oh Jehová, he esperado; no sea yo confundido para siempre: líbrame en tu justicia.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
2Inclina á mí tu oído, líbrame presto; séme por roca de fortaleza, por casa fuerte para salvarme.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
3Porque tú eres mi roca y mi castillo; y por tu nombre me guiarás, y me encaminarás.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
4Me sacarás de la red que han escondido para mí; porque tú eres mi fortaleza.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
5En tu mano encomiendo mi espíritu: tú me has redimido, oh Jehová, Dios de verdad.
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
6Aborrecí á los que esperan en vanidades ilusorias; mas yo en Jehová he esperado.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
7Me gozaré y alegraré en tu misericordia; porque has visto mi aflicción; has conocido mi alma en las angustias.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
8Y no me encerraste en mano del enemigo; hiciste estar mis pies en anchura.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
9Ten misericordia de mí, oh Jehová, que estoy en angustia: hanse consumido de pesar mis ojos, mi alma, y mis entrañas.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
10Porque mi vida se va gastando de dolor, y mis años de suspirar: hase enflaquecido mi fuerza á causa de mi iniquidad, y mis huesos se han consumido.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
11De todos mis enemigos he sido oprobio, y de mis vecinos en gran manera, y horror á mis conocidos: los que me veían fuera, huían de mí.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
12He sido olvidado de su corazón como un muerto: he venido á ser como un vaso perdido.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
13Porque he oído afrenta de muchos; miedo por todas partes, cuando consultaban juntos contra mí, é ideaban quitarme la vida.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
14Mas yo en ti confié, oh Jehová: yo dije: Dios mío eres tú.
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
15En tu mano están mis tiempos: líbrame de la mano de mis enemigos, y de mis perseguidores.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
16Haz resplandecer tu rostro sobre tu siervo: sálvame por tu misericordia.
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
17No sea yo confundido, oh Jehová, ya que te he invocado; sean corridos los impíos, estén mudos en el profundo.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
18Enmudezcan los labios mentirosos, que hablan contra el justo cosas duras, con soberbia y menosprecio.
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
19¡Cuán grande es tu bien, que has guardado para los que te temen, que has obrado para los que esperan en ti, delante de los hijos de los hombres!
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
20Los esconderás en el secreto de tu rostro de las arrogancias del hombre: los pondrás en un tabernáculo á cubierto de contención de lenguas.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
21Bendito Jehová, porque ha hecho maravillosa su misericordia para conmigo en ciudad fuerte.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
22Y decía yo en mi premura: Cortado soy de delante de tus ojos: tú empero oíste la voz de mis ruegos, cuando á ti clamaba.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
23Amad á Jehová todos vosotros sus santos: á los fieles guarda Jehová, y paga abundantemente al que obra con soberbia.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
24Esforzaos todos vosotros los que esperáis en Jehová, y tome vuestro corazón aliento.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.