Псалми 10

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

1¿POR qué estás lejos, oh Jehová, y te escondes en el tiempo de la tribulación?

2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

2Con arrogancia el malo persigue al pobre: serán cogidos en los artificios que han ideado.

3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

3Por cuanto se alaba el malo del deseo de su alma, y bendice al codicioso, á quien Jehová aborrece.

4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.

4El malo, por la altivez de su rostro, no busca á Dios : no hay Dios en todos sus pensamientos.

5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

5Sus caminos son viciosos en todo tiempo: tus juicios los tiene muy lejos de su vista: echa bocanadas en orden á todos sus enemigos.

6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

6Dice en su corazón: No seré movido en ningún tiempo, ni jamás me alcanzará el infortunio.

7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

7Llena está su boca de maldición, y de engaños y fraude: debajo de su lengua, vejación y maldad.

8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

8Está en las guaridas de las aldeas: en los escondrijos mata al inocente: sus ojos están acechando al pobre.

9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

9Acecha en oculto, como el león desde su cama: acecha para arrebatar al pobre: arrebata al pobre trayéndolo á su red.

10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10Encógese, agáchase, y caen en sus fuerzas muchos desdichados.

11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”

11Dice en su corazón: Dios está olvidado, ha encubierto su rostro; nunca lo verá.

12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

12Levántate, oh Jehová Dios, alza tu mano, no te olvides de los pobres.

13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

13¿Por qué irrita el malo á Dios? En su corazón ha dicho que no lo inquirirás.

14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

14Tú lo tienes visto: porque tú miras el trabajo, y la vejación, para vengar le por tu mano: á ti se acoge el pobre, tú eres el amparo del huérfano.

15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

15Quebranta el brazo del malo: del maligno buscarás su maldad, hasta que ninguna halles.

16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

16Jehová, Rey eterno y perpetuo; de su tierra fueron destruídas las gentes.

17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

17El deseo de los humildes oíste, oh Jehová: tú dispones su corazón, y haces atento tu oído;

18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

18Para juzgar al huérfano y al pobre, á fin de que no vuelva más á hacer violencia el hombre de la tierra.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.