Псалми 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
1Aw BOEIPA, balae tih mueirhih tue vaengah a hla la na thuh tih na pai?
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
2Halang kah a hoemnahloh mangdaeng te a hlak dae tangkhuepnah neh a moeh rhoek long te amamih lat a tuuk.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
3Halang tah a hinglu kah hoehhamnah dongah yan uh tih, aka mueluem loh BOEIPA yah aka bai te a uem.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
4Halang tah oeknah neh a thintoek a khueh. Pathen te toem pawt tih, a thuepnah boeih dongah om pawh.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
5A longpuei a longpuei te a tue boeih ah kilkul. Na laitloeknah te anih hmai lamloh a sang pah. Anih aka daengdaeh boeih khaw amamih te lat a sat.
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
6A lungbuei ah, “Thawnpuei lamkah thawnpuei due ka tuen pawt vetih ka yoethae mahpawh,” a ti.
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
7A ka dongah olthae olkha, hlangthai palat ya neh hnaephnapnah bae tih a lai dongah thakthaenah neh boethae ni aka om.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
8Vong kaep kah rhong ah ngol tih, a huephael ah ommongsitoe a ngawn. A mik neh mangdaeng mangtok te a mae uh.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
9Mangdaeng te tuuk ham a huephael kah po khuiah sathueng bangla rhongngol. Mangdaeng te a tuuk vaengah amah kah lawk neh a sol.
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
10Te dongah paep la paep tih a ngawm phoeiah tah tatthai khaw a pilnu hmuiah ni mangdaeng mangtok la a cungku.
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
11A lungbuei ah, “Pathen loh a hnilh coeng, a maelhmai a thuh tih yoeyah la hmu mahpawh,” a ti.
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
12Aw BOEIPA Pathen thoo lah, na kut thueng lah. Mangdaeng kodo te nang loh hnilh boeh.
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
13Balae tih halang loh Pathen yah a bai te amah lungbuei ah, “Nan cae tang mahpawh,” a ti?
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
14Tedae, na hmuh coeng dongah, thakthaenah neh konoinah, na kut dongah khueh ham na paelki. Namah tah cadah aka bom la na om dongah, na taengah mangdaeng mangtok khaw a hal.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
15Boethae halang kah a ban te khaem pah. A halangnah te cae pah lamtah hlun boeh.
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
16BOEIPA tah kumhal ah manghai yoeyah tih, a khohmuen kah namtom rhoek tah milh uh ni.
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
17Kodo rhoek kah ngaihlihnah te BOEIPA nang loh na hna neh na hnatung tih, na yaak dongah, a lungbuei na cikngae sak.
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
18Cadah neh hlanghnaep pahnap ham laitloek pah. Diklai lamkah hlanghing taengah, a sarhing ham te koep khoep boel saeh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.