Псалми 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
1Пентру че стай аша де департе, Доамне? Пентру че Те аскунзь ла време де неказ?
2С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
2Чел рэу, ын мындрия луй, урмэреште пе чей ненорочиць ши ей кад жертфэ курселор урзите де ел.
3Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
3Кэч чел рэу се фэлеште ку пофта луй, яр рэпиторул батжокореште ши несокотеште пе Домнул.
4Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим.
4Чел рэу зиче ку труфие: „Ну педепсеште Домнул! Ну есте Думнезеу!” Ятэ тоате гындуриле луй.
5Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
5Требуриле ый мерг бине ын орьче време; жудекэциле Тале сунт пря ыналте пентру ел, ка сэ ле поатэ ведя, ши суфлэ ку диспрец ымпотрива тутурор потривничилор луй.
6У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
6Ел зиче ын инима луй: „Ну мэ клатин, ын вечь сунт скутит де ненорочире!”
7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
7Гура ый есте плинэ де блестеме, де ыншелэторий ши де виклешугурь ши суб лимбэ аре рэутате ши фэрэделеӂе.
8Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
8Стэ ла пындэ лынгэ сате ши учиде пе чел невиноват ын локурь досниче; окий луй пындеск пе чел ненорочит.
9Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
9Стэ ла пындэ ын аскунзэтоаря луй, ка леул ын визуинэ: стэ ла пындэ сэ приндэ пе чел ненорочит. Ыл принде ши-л траӂе ын лацул луй;
10Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
10се ындоае, се плякэ ши-й кад сэрачий ын гяре!
11Каже у срцу свом: „Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
11Ел зиче ын инима луй: „Думнезеу уйтэ! Ышь аскунде Фаца ши ын вяк ну ва ведя!”
12Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
12Скоалэ-Те, Доамне Думнезеуле, ридикэ мына! Ну уйта пе чей ненорочиць!
13Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
13Пентру че сэ хуляскэ чел рэу пе Думнезеу? Пентру че сэ зикэ ын инима луй кэ Ту ну педепсешть?
14Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
14Дар Ту везь; кэч Ту привешть неказул ши суферинца, ка сэ ей ын мынэ причина лор. Ын нэдеждя Та се ласэ чел ненорочит ши Ту вий ын ажутор орфанулуй.
15Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
15Здробеште брацул челуй рэу, педепсеште-й фэрэделеӂиле, ка сэ пярэ дин окий Тэй!
16Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
16Домнул есте Ымпэрат ын вечь де вечь; нямуриле сунт нимичите дин цара Луй.
17Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
17Ту аузь ругэчуниле челор че суферэ, Доамне! Ле ынтэрешть инима, Ыць плечь урекя спре ей,
18Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
18ка сэ фачь дрептате орфанулуй ши челуй асуприт ши ка сэ ну май инсуфле гроаза омул чел луат дин пэмынт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.