Псалми 89
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
1Вой кынта тотдяуна ындурэриле Домнулуй: вой спуне дин ням ын ням, ку гура мя, крединчошия Та.
2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
2Кэч зик: „Ындураря аре темелий вешниче! Таре ка черуриле есте крединчошия Та!”
3„Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
3„Ам фэкут легэмынт ку алесул Меу”, зиче Домнул. „Ятэ че ам журат робулуй Меу Давид:
4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена.”
4‘Ыць вой ынтэри сэмынца пе вечие ши-н вечь ыць вой ашеза скаунул де домние.’”
5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
5Черуриле лаудэ минуниле Тале, Доамне, ши крединчошия Та ын адунаря сфинцилор!
6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
6Кэч ын чер чине се поате асемэна ку Домнул? Чине есте ка Тине ынтре фиий луй Думнезеу?
7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
7Думнезеу есте ынфрикошат ын адунаря чя маре а сфинцилор ши де темут пентру тоць чей че стау ын журул Луй.
8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
8Доамне, Думнезеул оштирилор, чине есте путерник ка Тине, Доамне! Ши крединчошия Та Те ынконжоарэ.
9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
9Ту ымблынзешть мындрия мэрий; кынд се ридикэ валуриле ей, Ту ле потолешть.
10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
10Ту ай здробит Еӂиптул ка пе ун хойт, ай рисипит пе врэжмаший Тэй прин путеря брацулуй Тэу.
11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
11Але Тале сунт черуриле ши пэмынтул, Ту ай ынтемеят лумя ши тот че купринде еа.
12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
12Ту ай фэкут мязэноаптя ши мязэзиуа; Таборул ши Хермонул се букурэ де Нумеле Тэу.
13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
13Брацул Тэу есте путерник, мына Та есте таре, дряпта Та есте ынэлцатэ.
14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
14Дрептатя ши жудеката сунт темелия скаунулуй Тэу де домние; бунэтатя ши крединчошия сунт ынаинтя Фецей Тале.
15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
15Фериче де попорул каре куноаште сунетул трымбицей, каре умблэ ын лумина Фецей Тале, Доамне!
16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
16Ел се букурэ неынчетат де Нумеле Тэу ши се фэлеште ку дрептатя Та.
17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
17Кэч Ту ешть фала путерий луй; ши, ын бунэвоинца Та, не ридичь путеря ноастрэ.
18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
18Кэч Домнул есте скутул ностру, Сфынтул луй Исраел есте Ымпэратул ностру.
19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
19Атунч ай ворбит ынтр-о ведение пряюбитулуй Тэу ши ай зис: „Ам дат ажуторул Меу унуй витяз, ам ридикат дин мижлокул попорулуй ун тынэр;
20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
20ам гэсит пе робул Меу Давид ши л-ам унс ку унтделемнул Меу чел сфынт.
21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
21Мына Мя ыл ва сприжини ши брацул Меу ыл ва ынтэри.
22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
22Врэжмашул ну-л ва принде ши чел рэу ну-л ва апэса,
23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
23чи вой здроби динаинтя луй пе потривничий луй ши вой лови пе чей че-л урэск.
24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
24Крединчошия ши бунэтатя Мя вор фи ку ел ши тэрия луй се ва ынэлца прин Нумеле Меу.
25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
25Вой да ын мына луй маря ши ын дряпта луй рыуриле.
26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
26Ел Ымь ва зиче: ‘Ту ешть Татэл меу, Думнезеул меу ши Стынка мынтуирий меле!’
27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
27Яр Еу ыл вой фаче ынтыюл нэскут, чел май ыналт динтре ымпэраций пэмынтулуй.
28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
28Ый вой пэстра тотдяуна бунэтатя Мя ши легэмынтул Меу ый ва фи неклинтит.
29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
29Ый вой фаче вешникэ сэмынца ши скаунул луй де домние, ка зилеле черурилор.
30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
30Дакэ фиий луй вор пэрэси Леӂя Мя ши ну вор умбла дупэ порунчиле Меле,
31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
31дакэ вор кэлка орындуириле Меле ши ну вор пэзи порунчиле Меле,
32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
32атунч ле вой педепси фэрэделеӂиле ку нуяуа ши нелеӂюириле ку ловитурь,
33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
33дар ну-Мь вой ындепэрта делок бунэтатя де ла ей ши ну-Мь вой фаче крединчошия де минчунэ;
34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
34ну-Мь вой кэлка легэмынтул ши ну вой скимба че а ешит де пе бузеле Меле.
35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
35Ам журат одатэ пе сфинцения Мя: сэ минт Еу оаре пе Давид?
36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
36Сэмынца луй ва дэйнуи ын вечь; скаунул луй де домние ва фи ынаинтя Мя ка соареле;
37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.”
37ка луна ва дэйнуи пе вечие ши ка марторул крединчос дин чер.”
38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
38Ши тотушь Ту л-ай ындепэртат ши Те-ай мыният пе унсул Тэу;
39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
39ай несокотит легэмынтул фэкут ку робул Тэу; й-ай доборыт ши й-ай пынгэрит кунуна.
40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
40Й-ай прэбушит тоате зидуриле ши й-ай дэрымат тоате четэцуиле.
41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
41Тоць трекэторий ыл жефуеск ши а ажунс де батжокура вечинилор луй.
42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
42Ай ынэлцат дряпта потривничилор луй, ай ынвеселит пе тоць врэжмаший луй,
43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
43ай фэкут ка аскуцишул сабией луй сэ дя ынапой ши ну л-ай сприжинит ын луптэ.
44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
44Ай пус капэт стрэлучирий луй ши й-ай трынтит ла пэмынт скаунул де домние;
45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
45й-ай скуртат зилеле тинереций ши л-ай акоперит де рушине.
46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
46Пынэ кынд, Доамне, Те вей аскунде фэрэ ынчетаре ши-Ць ва арде мыния ка фокул?
47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
47Аду-ць аминте че скуртэ есте вяца мя ши пентру че нимик ай фэкут пе тоць фиий омулуй!
48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
48Есте вреун ом каре сэ поатэ трэи ши сэ ну вадэ моартя, каре сэ поатэ сэ-шь скапе суфлетул дин Локуинца морцилор?
49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
49Унде сунт, Доамне, ындурэриле Тале динтый, пе каре ле-ай журат луй Давид ын крединчошия Та?
50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
50Аду-ць аминте, Доамне, де окара робилор Тэй, аду-Ць аминте кэ порт ын сын окара мултор попоаре;
51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
51аду-Ць аминте де окэриле врэжмашилор Тэй, Доамне, де окэриле лор ымпотрива пашилор унсулуй Тэу!
52Благословен Господ увек! Амин, амин.
52Бинекувынтат сэ фие Домнул ын вечь! Амин! Амин!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.