Псалми 139
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1Доамне, Ту мэ черчетезь де апроапе ши мэ куношть,
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2штий кынд стау жос ши кынд мэ скол ши де департе ымь пэтрунзь гындул.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Штий кынд умблу ши кынд мэ кулк ши куношть тоате кэиле меле.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Кэч ну-мь ажунӂе кувынтул пе лимбэ, ши Ту, Доамне, ыл ши куношть ын тотул.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5Ту мэ ынконжорь пе динапой ши пе динаинте ши-Ць пуй мына песте мине.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6О штиинцэ атыт де минунатэ есте май пресус де путериле меле: есте пря ыналтэ ка с-о пот принде.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Унде мэ вой дуче департе де Духул Тэу ши унде вой фуӂи департе де Фаца Та?
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Дакэ мэ вой суи ын чер, Ту ешть аколо; дакэ мэ вой кулка ын Локуинца морцилор, ятэ-Те ши аколо.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Дакэ вой луа арипиле зорилор ши мэ вой дуче сэ локуеск ла марӂиня мэрий,
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10ши аколо мына Та мэ ва кэлэузи ши дряпта Та мэ ва апука.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11Дакэ вой зиче: „Чел пуцин ынтунерикул мэ ва акопери ши се ва фаче ноапте лумина димпрежурул меу”,
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12ятэ кэ нич кяр ынтунерикул ну есте ынтунекос пентру Тине, чи ноаптя стрэлучеште ка зиуа ши ынтунерикул, ка лумина.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13Ту мь-ай ынтокмит рэрункий, Ту м-ай цесут ын пынтечеле мамей меле:
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Те лауд кэ сунт о фэптурэ аша де минунатэ. Минунате сунт лукрэриле Тале ши че бине веде суфлетул меу лукрул ачеста!
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
15Трупул меу ну ера аскунс де Тине кынд ам фост фэкут ынтр-ун лок тайник, цесут ын кип чудат, ка ын адынчимиле пэмынтулуй.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
16Кынд ну ерам декыт ун плод фэрэ кип, окий Тэй мэ ведяу ши ын картя Та ерау скрисе тоате зилеле каре-мь ерау рындуите, май ынаинте де а фи фост вреуна дин еле.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
17Кыт де непэтрунсе ми се пар гындуриле Тале, Думнезеуле, ши кыт де маре есте нумэрул лор!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
18Дакэ ле нумэр, сунт май мулте декыт боабеле де нисип. Кынд мэ трезеск, сунт тот ку Тине.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
19О, Думнезеуле, де ай учиде пе чел рэу! Депэртаци-вэ де ла мине, оамень сетошь де сынӂе!
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
20Ей ворбеск деспре Тине ын кип нелеӂюит, Ыць яу Нумеле ка сэ минтэ, ей, врэжмаший Тэй!
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
21Сэ ну урэск еу, Доамне, пе чей че Те урэск ши сэ ну-мь фие скырбэ де чей че се ридикэ ымпотрива Та?
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
22Да, ый урэск ку о урэ десэвыршитэ; ый привеск ка пе врэжмашь ай мей.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
23Черчетязэ-мэ, Думнезеуле, ши куноаште-мь инима! Ынчаркэ-мэ ши куноаште-мь гындуриле!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
24Везь дакэ сунт пе о кале ря ши ду-мэ пе каля вешничией!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.