Псалми 139
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1Au chef des chantres. De David. Psaume. Éternel! Tu me sondes et tu me connais,
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2Tu sais quand je m’assieds et quand je me lève, Tu pénètres de loin ma pensée;
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Tu sais quand je marche et quand je me couche, Et tu pénètres toutes mes voies.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Car la parole n’est pas sur ma langue, Que déjà, ô Éternel! Tu la connais entièrement.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5Tu m’entoures par derrière et par devant, Et tu mets ta main sur moi.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6Une science aussi merveilleuse est au-dessus de ma portée, Elle est trop élevée pour que je puisse la saisir.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Où irais-je loin de ton esprit, Et où fuirais-je loin de ta face?
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Si je monte aux cieux, tu y es; Si je me couche au séjour des morts, t’y voilà.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Si je prends les ailes de l’aurore, Et que j’aille habiter à l’extrémité de la mer,
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10Là aussi ta main me conduira, Et ta droite me saisira.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11Si je dis: Au moins les ténèbres me couvriront, La nuit devient lumière autour de moi;
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12Même les ténèbres ne sont pas obscures pour toi, La nuit brille comme le jour, Et les ténèbres comme la lumière.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13C’est toi qui as formé mes reins, Qui m’as tissé dans le sein de ma mère.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Je te loue de ce que je suis une créature si merveilleuse. Tes œuvres sont admirables, Et mon âme le reconnaît bien.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
15Mon corps n’était point caché devant toi, Lorsque j’ai été fait dans un lieu secret, Tissé dans les profondeurs de la terre.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
16Quand je n’étais qu’une masse informe, tes yeux me voyaient; Et sur ton livre étaient tous inscrits Les jours qui m’étaient destinés, Avant qu’aucun d’eux existât.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
17Que tes pensées, ô Dieu, me semblent impénétrables! Que le nombre en est grand!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
18Si je les compte, elles sont plus nombreuses que les grains de sable. Je m’éveille, et je suis encore avec toi.
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
19O Dieu, puisses-tu faire mourir le méchant! Hommes de sang, éloignez-vous de moi!
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
20Ils parlent de toi d’une manière criminelle, Ils prennent ton nom pour mentir, eux, tes ennemis!
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
21Éternel, n’aurais-je pas de la haine pour ceux qui te haïssent, Du dégoût pour ceux qui s’élèvent contre toi?
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
22Je les hais d’une parfaite haine; Ils sont pour moi des ennemis.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
23Sonde-moi, ô Dieu, et connais mon cœur! Éprouve-moi, et connais mes pensées!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
24Regarde si je suis sur une mauvaise voie, Et conduis-moi sur la voie de l’éternité!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.