Псалми 56

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Louis Segond 1910

1Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

1Au chef des chantres. Sur “Colombe des térébinthes lointains”. Hymne de David. Lorsque les Philistins le saisirent à Gath.

2Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

2Aie pitié de moi, ô Dieu! Car des hommes me harcèlent; Tout le jour ils me font la guerre, ils me tourmentent.

3Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.

3Tout le jour mes adversaires me harcèlent; Ils sont nombreux, ils me font la guerre comme des hautains.

4Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?

4Quand je suis dans la crainte, En toi je me confie.

5Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.

5Je me glorifierai en Dieu, en sa parole; Je me confie en Dieu, je ne crains rien: Que peuvent me faire des hommes?

6Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.

6Sans cesse ils portent atteinte à mes droits, Ils n’ont à mon égard que de mauvaises pensées.

7Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.

7Ils complotent, ils épient, ils observent mes traces, Parce qu’ils en veulent à ma vie.

8У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.

8C’est par l’iniquité qu’ils espèrent échapper: Dans ta colère, ô Dieu, précipite les peuples!

9Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.

9Tu comptes les pas de ma vie errante; Recueille mes larmes dans ton outre: Ne sont-elles pas inscrites dans ton livre?

10Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.

10Mes ennemis reculent, au jour où je crie; Je sais que Dieu est pour moi.

11У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

11Je me glorifierai en Dieu, en sa parole; Je me glorifierai en l’Éternel, en sa parole;

12Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;

12Je me confie en Dieu, je ne crains rien: Que peuvent me faire des hommes?

13Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

13O Dieu! Je dois accomplir les vœux que je t’ai faits; Je t’offrirai des actions de grâces.

no verse 14 in this text

14Car tu as délivré mon âme de la mort, Tu as garanti mes pieds de la chute, Afin que je marche devant Dieu, à la lumière des vivants.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.