Псалми 71
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
1Éternel! je cherche en toi mon refuge: Que jamais je ne sois confondu!
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
2Dans ta justice, sauve-moi et délivre-moi! Incline vers moi ton oreille, et secours-moi!
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
3Sois pour moi un rocher qui me serve d’asile, Où je puisse toujours me retirer! Tu as résolu de me sauver, Car tu es mon rocher et ma forteresse.
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
4Mon Dieu, délivre-moi de la main du méchant, De la main de l’homme inique et violent!
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
5Car tu es mon espérance, Seigneur Éternel! En toi je me confie dès ma jeunesse.
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
6Dès le ventre de ma mère je m’appuie sur toi; C’est toi qui m’as fait sortir du sein maternel; Tu es sans cesse l’objet de mes louanges.
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
7Je suis pour plusieurs comme un prodige, Et toi, tu es mon puissant refuge.
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
8Que ma bouche soit remplie de tes louanges, Que chaque jour elle te glorifie!
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
9Ne me rejette pas au temps de la vieillesse; Quand mes forces s’en vont, ne m’abandonne pas!
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
10Car mes ennemis parlent de moi, Et ceux qui guettent ma vie se consultent entre eux,
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
11Disant: Dieu l’abandonne; Poursuivez, saisissez-le; il n’y a personne pour le délivrer.
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
12O Dieu, ne t’éloigne pas de moi! Mon Dieu, viens en hâte à mon secours!
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
13Qu’ils soient confus, anéantis, ceux qui en veulent à ma vie! Qu’ils soient couverts de honte et d’opprobre, ceux qui cherchent ma perte!
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
14Et moi, j’espérerai toujours, Je te louerai de plus en plus.
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
15Ma bouche publiera ta justice, ton salut, chaque jour, Car j’ignore quelles en sont les bornes.
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
16Je dirai tes œuvres puissantes, Seigneur Éternel! Je rappellerai ta justice, la tienne seule.
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
17O Dieu! Tu m’as instruit dès ma jeunesse, Et jusqu’à présent j’annonce tes merveilles.
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
18Ne m’abandonne pas, ô Dieu! Même dans la blanche vieillesse, Afin que j’annonce ta force à la génération présente, Ta puissance à la génération future!
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
19Ta justice, ô Dieu! Atteint jusqu’au ciel; Tu as accompli de grandes choses: ô Dieu! Qui est semblable à toi?
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
20Tu nous as fait éprouver bien des détresses et des malheurs; Mais tu nous redonneras la vie, Tu nous feras remonter des abîmes de la terre.
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
21Relève ma grandeur, Console-moi de nouveau!
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
22Et je te louerai au son du luth, je chanterai ta fidélité, mon Dieu, Je te célébrerai avec la harpe, Saint d’Israël!
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
23En te célébrant, j’aurai la joie sur les lèvres, La joie dans mon âme que tu as délivrée;
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
24Ma langue chaque jour publiera ta justice, Car ceux qui cherchent ma perte sont honteux et confus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.