Псалми 90
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Господе! Ти си нам уточиште од колена до колена.
1Prière de Moïse, homme de Dieu. Seigneur! Tu as été pour nous un refuge, De génération en génération.
2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
2Avant que les montagnes fussent nées, Et que tu eusses créé la terre et le monde, D’éternité en éternité tu es Dieu.
3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
3Tu fais rentrer les hommes dans la poussière, Et tu dis: Fils de l’homme, retournez!
4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
4Car mille ans sont, à tes yeux, Comme le jour d’hier, quand il n’est plus, Et comme une veille de la nuit.
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
5Tu les emportes, semblables à un songe, Qui, le matin, passe comme l’herbe:
6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
6Elle fleurit le matin, et elle passe, On la coupe le soir, et elle sèche.
7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
7Nous sommes consumés par ta colère, Et ta fureur nous épouvante.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
8Tu mets devant toi nos iniquités, Et à la lumière de ta face nos fautes cachées.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
9Tous nos jours disparaissent par ton courroux; Nous voyons nos années s’évanouir comme un son.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
10Les jours de nos années s’élèvent à soixante-dix ans, Et, pour les plus robustes, à quatre-vingts ans; Et l’orgueil qu’ils en tirent n’est que peine et misère, Car il passe vite, et nous nous envolons.
11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
11Qui prend garde à la force de ta colère, Et à ton courroux, selon la crainte qui t’est due?
12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
12Enseigne-nous à bien compter nos jours, Afin que nous appliquions notre cœur à la sagesse.
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
13Reviens, Éternel! Jusques à quand?… Aie pitié de tes serviteurs!
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
14Rassasie-nous chaque matin de ta bonté, Et nous serons toute notre vie dans la joie et l’allégresse.
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
15Réjouis-nous autant de jours que tu nous as humiliés, Autant d’années que nous avons vu le malheur.
16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
16Que ton œuvre se manifeste à tes serviteurs, Et ta gloire sur leurs enfants!
17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
17Que la grâce de l’Éternel, notre Dieu, soit sur nous! Affermis l’ouvrage de nos mains, Oui, affermis l’ouvrage de nos mains!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.