Псалми 106
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
1Louez l’Éternel! Louez l’Éternel, car il est bon, Car sa miséricorde dure à toujours!
2Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
2Qui dira les hauts faits de l’Éternel? Qui publiera toute sa louange?
3Благо онима који држе истину и творе право свагда!
3Heureux ceux qui observent la loi, Qui pratiquent la justice en tout temps!
4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
4Éternel, souviens-toi de moi dans ta bienveillance pour ton peuple! Souviens-toi de moi en lui accordant ton secours,
5Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
5Afin que je voie le bonheur de tes élus, Que je me réjouisse de la joie de ton peuple, Et que je me glorifie avec ton héritage!
6Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
6Nous avons péché comme nos pères, Nous avons commis l’iniquité, nous avons fait le mal.
7Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
7Nos pères en Égypte ne furent pas attentifs à tes miracles, Ils ne se rappelèrent pas la multitude de tes grâces, Ils furent rebelles près de la mer, près de la mer Rouge.
8Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
8Mais il les sauva à cause de son nom, Pour manifester sa puissance.
9Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
9Il menaça la mer Rouge, et elle se dessécha; Et il les fit marcher à travers les abîmes comme dans un désert.
10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
10Il les sauva de la main de celui qui les haïssait, Il les délivra de la main de l’ennemi.
11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
11Les eaux couvrirent leurs adversaires: Il n’en resta pas un seul.
12Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
12Et ils crurent à ses paroles, Ils chantèrent ses louanges.
13Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
13Mais ils oublièrent bientôt ses œuvres, Ils n’attendirent pas l’exécution de ses desseins.
14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
14Ils furent saisis de convoitise dans le désert, Et ils tentèrent Dieu dans la solitude.
15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
15Il leur accorda ce qu’ils demandaient; Puis il envoya le dépérissement dans leur corps.
16Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
16Ils se montrèrent, dans le camp, jaloux contre Moïse, Contre Aaron, le saint de l’Éternel.
17Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
17La terre s’ouvrit et engloutit Dathan, Et elle se referma sur la troupe d’Abiram;
18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
18Le feu embrasa leur troupe, La flamme consuma les méchants.
19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
19Ils firent un veau en Horeb, Ils se prosternèrent devant une image de fonte,
20Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
20Ils échangèrent leur gloire Contre la figure d’un bœuf qui mange l’herbe.
21Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
21Ils oublièrent Dieu, leur sauveur, Qui avait fait de grandes choses en Égypte,
22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
22Des miracles dans le pays de Cham, Des prodiges sur la mer Rouge.
23И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
23Et il parla de les exterminer; Mais Moïse, son élu, se tint à la brèche devant lui, Pour détourner sa fureur et l’empêcher de les détruire.
24После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
24Ils méprisèrent le pays des délices; Ils ne crurent pas à la parole de l’Éternel,
25Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
25Ils murmurèrent dans leurs tentes, Ils n’obéirent point à sa voix.
26И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
26Et il leva la main pour jurer De les faire tomber dans le désert,
27Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
27De faire tomber leur postérité parmi les nations, Et de les disperser au milieu des pays.
28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
28Ils s’attachèrent à Baal-Peor, Et mangèrent des victimes sacrifiées aux morts.
29И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
29Ils irritèrent l’Éternel par leurs actions, Et une plaie fit irruption parmi eux.
30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
30Phinées se leva pour intervenir, Et la plaie s’arrêta;
31И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
31Cela lui fut imputé à justice, De génération en génération pour toujours.
32И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
32Ils irritèrent l’Éternel près des eaux de Meriba; Et Moïse fut puni à cause d’eux,
33Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
33Car ils aigrirent son esprit, Et il s’exprima légèrement des lèvres.
34Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
34Ils ne détruisirent point les peuples Que l’Éternel leur avait ordonné de détruire.
35Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
35Ils se mêlèrent avec les nations, Et ils apprirent leurs œuvres.
36Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
36Ils servirent leurs idoles, Qui furent pour eux un piège;
37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
37Ils sacrifièrent leurs fils Et leurs filles aux idoles,
38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
38Ils répandirent le sang innocent, Le sang de leurs fils et de leurs filles, Qu’ils sacrifièrent aux idoles de Canaan, Et le pays fut profané par des meurtres.
39Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
39Ils se souillèrent par leurs œuvres, Ils se prostituèrent par leurs actions.
40И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
40La colère de l’Éternel s’enflamma contre son peuple, Et il prit en horreur son héritage.
41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
41Il les livra entre les mains des nations; Ceux qui les haïssaient dominèrent sur eux;
42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
42Leurs ennemis les opprimèrent, Et ils furent humiliés sous leur puissance.
43Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
43Plusieurs fois il les délivra; Mais ils se montrèrent rebelles dans leurs desseins, Et ils devinrent malheureux par leur iniquité.
44Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
44Il vit leur détresse, Lorsqu’il entendit leurs supplications.
45И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
45Il se souvint en leur faveur de son alliance; Il eut pitié selon sa grande bonté,
46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
46Et il excita pour eux la compassion De tous ceux qui les retenaient captifs.
47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
47Sauve-nous, Éternel, notre Dieu! Et rassemble-nous du milieu des nations, Afin que nous célébrions ton saint nom, Et que nous mettions notre gloire à te louer!
48Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
48Béni soit l’Éternel, le Dieu d’Israël, d’éternité en éternité! Et que tout le peuple dise: Amen! Louez l’Éternel!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.