Псалми 69
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1Au chef des chantres. Sur les lis. De David.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2Sauve-moi, ô Dieu! Car les eaux menacent ma vie.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3J’enfonce dans la boue, sans pouvoir me tenir; Je suis tombé dans un gouffre, et les eaux m’inondent.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4Je m’épuise à crier, mon gosier se dessèche, Mes yeux se consument, tandis que je regarde vers mon Dieu.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5Ils sont plus nombreux que les cheveux de ma tête, Ceux qui me haïssent sans cause; Ils sont puissants, ceux qui veulent me perdre, Qui sont à tort mes ennemis. Ce que je n’ai pas dérobé, il faut que je le restitue.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6O Dieu! Tu connais ma folie, Et mes fautes ne te sont point cachées.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7Que ceux qui espèrent en toi ne soient pas confus à cause de moi, Seigneur, Éternel des armées! Que ceux qui te cherchent ne soient pas dans la honte à cause de moi, Dieu d’Israël!
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8Car c’est pour toi que je porte l’opprobre, Que la honte couvre mon visage;
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9Je suis devenu un étranger pour mes frères, Un inconnu pour les fils de ma mère.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10Car le zèle de ta maison me dévore, Et les outrages de ceux qui t’insultent tombent sur moi.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11Je verse des larmes et je jeûne, Et c’est ce qui m’attire l’opprobre;
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12Je prends un sac pour vêtement, Et je suis l’objet de leurs sarcasmes.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13Ceux qui sont assis à la porte parlent de moi, Et les buveurs de liqueurs fortes me mettent en chansons.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14Mais je t’adresse ma prière, ô Éternel! Que ce soit le temps favorable, ô Dieu, par ta grande bonté! Réponds-moi, en m’assurant ton secours!
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15Retire-moi de la boue, et que je n’enfonce plus! Que je sois délivré de mes ennemis et du gouffre!
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16Que les flots ne m’inondent plus, Que l’abîme ne m’engloutisse pas, Et que la fosse ne se ferme pas sur moi!
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17Exauce-moi, Éternel! Car ta bonté est immense. Dans tes grandes compassions, tourne vers moi les regards,
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18Et ne cache pas ta face à ton serviteur! Puisque je suis dans la détresse, hâte-toi de m’exaucer!
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19Approche-toi de mon âme, délivre-la! Sauve-moi, à cause de mes ennemis!
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20Tu connais mon opprobre, ma honte, mon ignominie; Tous mes adversaires sont devant toi.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21L’opprobre me brise le cœur, et je suis malade; J’attends de la pitié, mais en vain, Des consolateurs, et je n’en trouve aucun.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22Ils mettent du fiel dans ma nourriture, Et, pour apaiser ma soif, ils m’abreuvent de vinaigre.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23Que leur table soit pour eux un piège, Et un filet au sein de leur sécurité!
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24Que leurs yeux s’obscurcissent et ne voient plus, Et fais continuellement chanceler leurs reins!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25Répands sur eux ta colère, Et que ton ardente fureur les atteigne!
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26Que leur demeure soit dévastée, Qu’il n’y ait plus d’habitants dans leurs tentes!
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27Car ils persécutent celui que tu frappes, Ils racontent les souffrances de ceux que tu blesses.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28Ajoute des iniquités à leurs iniquités, Et qu’ils n’aient point part à ta miséricorde!
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29Qu’ils soient effacés du livre de vie, Et qu’ils ne soient point inscrits avec les justes!
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30Moi, je suis malheureux et souffrant: O Dieu, que ton secours me relève!
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31Je célébrerai le nom de Dieu par des cantiques, Je l’exalterai par des louanges.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32Cela est agréable à l’Éternel, plus qu’un taureau Avec des cornes et des sabots.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33Les malheureux le voient et se réjouissent; Vous qui cherchez Dieu, que votre cœur vive!
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34Car l’Éternel écoute les pauvres, Et il ne méprise point ses captifs.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35Que les cieux et la terre le célèbrent, Les mers et tout ce qui s’y meut!
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36Car Dieu sauvera Sion, et bâtira les villes de Juda; On s’y établira, et l’on en prendra possession;
no verse 37 in this text
37La postérité de ses serviteurs en fera son héritage, Et ceux qui aiment son nom y auront leur demeure.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.