Псалми 88
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
1Cantique. Psaume des fils de Koré. Au chef des chantres. Pour chanter sur la flûte. Cantique d’Héman, l’Ezrachite.
2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
2Éternel, Dieu de mon salut! Je crie jour et nuit devant toi.
3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
3Que ma prière parvienne en ta présence! Prête l’oreille à mes supplications!
4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
4Car mon âme est rassasiée de maux, Et ma vie s’approche du séjour des morts.
5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
5Je suis mis au rang de ceux qui descendent dans la fosse, Je suis comme un homme qui n’a plus de force.
6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
6Je suis étendu parmi les morts, Semblable à ceux qui sont tués et couchés dans le sépulcre, A ceux dont tu n’as plus le souvenir, Et qui sont séparés de ta main.
7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
7Tu m’as jeté dans une fosse profonde, Dans les ténèbres, dans les abîmes.
8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
8Ta fureur s’appesantit sur moi, Et tu m’accables de tous tes flots. — Pause.
9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
9Tu as éloigné de moi mes amis, Tu m’as rendu pour eux un objet d’horreur; Je suis enfermé et je ne puis sortir.
10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
10Mes yeux se consument dans la souffrance; Je t’invoque tous les jours, ô Éternel! J’étends vers toi les mains.
11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
11Est-ce pour les morts que tu fais des miracles? Les morts se lèvent-ils pour te louer? — Pause.
12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
12Parle-t-on de ta bonté dans le sépulcre, De ta fidélité dans l’abîme?
13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
13Tes prodiges sont-ils connus dans les ténèbres, Et ta justice dans la terre de l’oubli?
14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
14O Éternel! J’implore ton secours, Et le matin ma prière s’élève à toi.
15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
15Pourquoi, Éternel, repousses-tu mon âme? Pourquoi me caches-tu ta face?
16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
16Je suis malheureux et moribond dès ma jeunesse, Je suis chargé de tes terreurs, je suis troublé.
17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
17Tes fureurs passent sur moi, Tes terreurs m’anéantissent;
18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
18Elles m’environnent tout le jour comme des eaux, Elles m’enveloppent toutes à la fois.
no verse 19 in this text
19Tu as éloigné de moi amis et compagnons; Mes intimes ont disparu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.