Псалми 88

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

1Ho Eternulo, Dio de mia savo! Tage kaj nokte mi krias antaŭ Vi.

2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

2Mia preĝo venu antaŭ Vian vizaĝon; Klinu Vian orelon al mia ploro.

3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

3Ĉar mia animo trosatiĝis de malbonoj Kaj mia vivo atingis Ŝeolon.

4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

4Mi similiĝis al la forirantoj en la tombon; Mi fariĝis kiel viro sen fortoj,

5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

5Etendita inter mortintoj; Kiel mortigitoj, kuŝantaj en la tombo, Kiujn Vi jam ne rememoras Kaj kiuj estas forigitaj for de Via mano.

6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

6Vi metis min en la plej profundan foson, En mallumon, en abismon.

7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

7Pezas sur mi Via furiozo, Kaj per ĉiuj Viaj ondoj Vi min premas. Sela.

8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

8Vi malproksimigis de mi miajn konatojn, Vi faris min abomenaĵo por ili; Mi estas enŝlosita, kaj mi ne povas eliri.

9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

9Mia okulo mallumiĝis de malĝojo; Mi vokas Vin, ho Eternulo, ĉiutage, Mi etendas al Vi miajn manojn.

10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

10Ĉu por mortintoj Vi faros miraklojn? Ĉu malvivuloj leviĝos kaj gloros Vin? Sela.

11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

11Ĉu en la tombo estos rakontata Via boneco, Kaj fidindeco en la abismo?

12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

12Ĉu en la mallumo estos konataj Viaj mirakloj, Kaj Via justeco en la lando de forgeso?

13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

13Sed mi vokas al Vi, ho Eternulo, Kaj matene mia preĝo Vin renkontas.

14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

14Kial, ho Eternulo, Vi forpuŝas mian animon? Kial Vi kaŝas Vian vizaĝon de mi?

15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

15Mi estas mizera kaj senforta detempe de la juneco; Mi portas Viajn terurojn, mi konsumiĝas.

16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

16Venis sur min Via furiozo, Viaj timigoj min dispremas.

17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

17Ili ĉirkaŭas min, kiel akvo, ĉiutage; Ili tute min ĉirkaŭsieĝas.

18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

18Vi malproksimigis de mi amanton kaj amikon; Miaj konatoj estas en mallumo.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.