Псалми 88

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

World English Bible

1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

1LORD, the God of my salvation, I have cried day and night before you.

2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

2Let my prayer enter into your presence. Turn your ear to my cry.

3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

3For my soul is full of troubles. My life draws near to Sheol.

4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

4I am counted among those who go down into the pit. I am like a man who has no help,

5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

5set apart among the dead, like the slain who lie in the grave, whom you remember no more. They are cut off from your hand.

6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

6You have laid me in the lowest pit, in the darkest depths.

7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

7Your wrath lies heavily on me. You have afflicted me with all your waves. Selah.

8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

8You have taken my friends from me. You have made me an abomination to them. I am confined, and I can’t escape.

9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

9My eyes are dim from grief. I have called on you daily, LORD. I have spread out my hands to you.

10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

10Do you show wonders to the dead? Do the departed spirits rise up and praise you? Selah.

11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

11Is your loving kindness declared in the grave? Or your faithfulness in Destruction?

12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

12Are your wonders made known in the dark? Or your righteousness in the land of forgetfulness?

13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

13But to you, LORD, I have cried. In the morning, my prayer comes before you.

14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

14LORD, why do you reject my soul? Why do you hide your face from me?

15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

15I am afflicted and ready to die from my youth up. While I suffer your terrors, I am distracted.

16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

16Your fierce wrath has gone over me. Your terrors have cut me off.

17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

17They came around me like water all day long. They completely engulfed me.

18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

18You have put lover and friend far from me, and my friends into darkness.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.