Псалми 39

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

World English Bible

1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

1I said, “I will watch my ways, so that I don’t sin with my tongue. I will keep my mouth with a bridle while the wicked is before me.”

2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

2I was mute with silence. I held my peace, even from good. My sorrow was stirred.

3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

3My heart was hot within me. While I meditated, the fire burned. I spoke with my tongue:

4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

4“LORD, show me my end, what is the measure of my days. Let me know how frail I am.

5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

5Behold, you have made my days hand widths. My lifetime is as nothing before you. Surely every man stands as a breath.” Selah.

6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

6“Surely every man walks like a shadow. Surely they busy themselves in vain. He heaps up, and doesn’t know who shall gather.

7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

7Now, Lord, what do I wait for? My hope is in you.

8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

8Deliver me from all my transgressions. Don’t make me the reproach of the foolish.

9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

9I was mute. I didn’t open my mouth, because you did it.

10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

10Remove your scourge away from me. I am overcome by the blow of your hand.

11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

11When you rebuke and correct man for iniquity, you consume his wealth like a moth. Surely every man is but a breath.” Selah.

12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

12“Hear my prayer, LORD, and give ear to my cry. Don’t be silent at my tears. For I am a stranger with you, a foreigner, as all my fathers were.

13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

13Oh spare me, that I may recover strength, before I go away and exist no more.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.