Псалми 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
1Au chef des chantres. A Jeduthun, Psaume de David.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
2Je disais: Je veillerai sur mes voies, De peur de pécher par ma langue; Je mettrai un frein à ma bouche, Tant que le méchant sera devant moi.
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
3Je suis resté muet, dans le silence; Je me suis tu, quoique malheureux; Et ma douleur n’était pas moins vive.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
4Mon cœur brûlait au-dedans de moi, Un feu intérieur me consumait, Et la parole est venue sur ma langue.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
5Éternel! Dis-moi quel est le terme de ma vie, Quelle est la mesure de mes jours; Que je sache combien je suis fragile.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
6Voici, tu as donné à mes jours la largeur de la main, Et ma vie est comme un rien devant toi. Oui, tout homme debout n’est qu’un souffle. — Pause.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
7Oui, l’homme se promène comme une ombre, Il s’agite vainement; Il amasse, et il ne sait qui recueillera.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
8Maintenant, Seigneur, que puis-je espérer? En toi est mon espérance.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
9Délivre-moi de toutes mes transgressions! Ne me rends pas l’opprobre de l’insensé!
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
10Je reste muet, je n’ouvre pas la bouche, Car c’est toi qui agis.
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
11Détourne de moi tes coups! Je succombe sous les attaques de ta main.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
12Tu châties l’homme en le punissant de son iniquité, Tu détruis comme la teigne ce qu’il a de plus cher. Oui, tout homme est un souffle. — Pause.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
13Écoute ma prière, Éternel, et prête l’oreille à mes cris! Ne sois pas insensible à mes larmes! Car je suis un étranger chez toi, Un habitant, comme tous mes pères.
no verse 14 in this text
14Détourne de moi le regard, et laisse-moi respirer, Avant que je m’en aille et que ne sois plus!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.