Псалми 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
1De David. Éternel! Défends-moi contre mes adversaires, Combats ceux qui me combattent!
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
2Saisis le petit et le grand bouclier, Et lève-toi pour me secourir!
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
3Brandis la lance et le javelot contre mes persécuteurs! Dis à mon âme: Je suis ton salut!
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
4Qu’ils soient honteux et confus, ceux qui en veulent à ma vie! Qu’ils reculent et rougissent, ceux qui méditent ma perte!
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
5Qu’ils soient comme la balle emportée par le vent, Et que l’ange de l’Éternel les chasse!
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
6Que leur route soit ténébreuse et glissante, Et que l’ange de l’Éternel les poursuive!
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
7Car sans cause ils m’ont tendu leur filet sur une fosse, Sans cause ils l’ont creusée pour m’ôter la vie.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
8Que la ruine les atteigne à l’improviste, Qu’ils soient pris dans le filet qu’ils ont tendu, Qu’ils y tombent et périssent!
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
9Et mon âme aura de la joie en l’Éternel, De l’allégresse en son salut.
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
10Tous mes os diront: Éternel! Qui peut, comme toi, Délivrer le malheureux d’un plus fort que lui, Le malheureux et le pauvre de celui qui le dépouille?
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
11De faux témoins se lèvent: Ils m’interrogent sur ce que j’ignore.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
12Ils me rendent le mal pour le bien: Mon âme est dans l’abandon.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
13Et moi, quand ils étaient malades, je revêtais un sac, J’humiliais mon âme par le jeûne, Je priais, la tête penchée sur mon sein.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
14Comme pour un ami, pour un frère, je me traînais lentement; Comme pour le deuil d’une mère, je me courbais avec tristesse.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
15Puis, quand je chancelle, ils se réjouissent et s’assemblent, Ils s’assemblent à mon insu pour m’outrager, Ils me déchirent sans relâche;
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
16Avec les impies, les parasites moqueurs, Ils grincent des dents contre moi.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
17Seigneur! Jusques à quand le verras-tu? Protège mon âme contre leurs embûches, Ma vie contre les lionceaux!
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
18Je te louerai dans la grande assemblée, Je te célébrerai au milieu d’un peuple nombreux.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
19Que ceux qui sont à tort mes ennemis ne se réjouissent pas à mon sujet, Que ceux qui me haïssent sans cause ne m’insultent pas du regard!
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
20Car ils tiennent un langage qui n’est point celui de la paix, Ils méditent la tromperie contre les gens tranquilles du pays.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
21Ils ouvrent contre moi leur bouche, Ils disent: Ah! Ah! Nos yeux regardent!
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
22Éternel, tu le vois! Ne reste pas en silence! Seigneur, ne t’éloigne pas de moi!
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
23Réveille-toi, réveille-toi pour me faire justice! Mon Dieu et mon Seigneur, défends ma cause!
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
24Juge-moi selon ta justice, Éternel, mon Dieu! Et qu’ils ne se réjouissent pas à mon sujet!
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
25Qu’ils ne disent pas dans leur cœur: Ah! Voilà ce que nous voulions! Qu’ils ne disent pas: Nous l’avons englouti!
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
26Que tous ensemble ils soient honteux et confus, Ceux qui se réjouissent de mon malheur! Qu’ils revêtent l’ignominie et l’opprobre, Ceux qui s’élèvent contre moi!
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
27Qu’ils aient de l’allégresse et de la joie, Ceux qui prennent plaisir à mon innocence, Et que sans cesse ils disent: Exalté soit l’Éternel, Qui veut la paix de son serviteur!
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
28Et ma langue célébrera ta justice, Elle dira tous les jours ta louange.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.