Псалми 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
1Contend with my opponents, O LORD; fight against those who fight against me.
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
2Take up Your shield and buckler; arise and come to my aid.
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
3Draw the spear and javelin against my pursuers; say to my soul: “I am your salvation.”
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
4May those who seek my life be disgraced and put to shame; may those who plan to harm me be driven back and confounded.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
5May they be like chaff in the wind, as the angel of the LORD drives them away.
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
6May their path be dark and slick, as the angel of the LORD pursues.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
7For without cause they laid their net for me; without reason they dug a pit for my soul.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
8May ruin befall them by surprise; may the net they hid ensnare them; may they fall into the hazard they created.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
9Then my soul will rejoice in the LORD and exult in His salvation.
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
10All my bones will exclaim, “Who is like You, O LORD, who delivers the afflicted from the aggressor, the poor and needy from the robber?”
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
11Hostile witnesses come forward; they make charges I know nothing about.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
12They repay me evil for good, to the bereavement of my soul.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
13Yet when they were ill, I put on sackcloth; I humbled myself with fasting, but my prayers returned unanswered.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
14I paced about as for my friend or brother; I was bowed down with grief, like one mourning for his mother.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
15But when I stumbled, they assembled in glee; they gathered together against me. Assailants I did not know slandered me without ceasing.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
16Like godless jesters at a feast, they gnashed their teeth at me.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
17How long, O Lord, will You look on? Rescue my soul from their ravages, my precious life from these lions.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
18Then I will give You thanks in the great assembly; I will praise You among many people.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
19Let not my enemies gloat over me without cause, nor those who hate me without reason wink in malice.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
20For they do not speak peace, but they devise deceitful schemes against those who live quietly in the land.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
21They gape at me and say, “Aha, aha! Our eyes have seen!”
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
22O LORD, You have seen it; be not silent. O Lord, be not far from me.
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
23Awake and rise to my defense, to my cause, my God and my Lord!
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
24Vindicate me by Your righteousness, O LORD my God, and do not let them gloat over me.
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
25Let them not say in their hearts, “Aha, just what we wanted!” Let them not say, “We have swallowed him up!”
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
26May those who gloat in my distress be ashamed and confounded; may those who exalt themselves over me be clothed in shame and reproach.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
27May those who favor my vindication shout for joy and gladness; may they always say, “Exalted be the LORD who delights in His servant’s well-being.”
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
28Then my tongue will proclaim Your righteousness and Your praises all day long.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.