Псалми 73
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
1Surely God is good to Israel, to those who are pure in heart.
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
2But as for me, my feet had almost stumbled; my steps had nearly slipped.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
3For I envied the arrogant when I saw the prosperity of the wicked.
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
4They have no struggle in their death; their bodies are well-fed.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
5They are free of the burdens others carry; they are not afflicted like other men.
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
6Therefore pride is their necklace; a garment of violence covers them.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
7From their prosperity proceeds iniquity; the imaginations of their hearts run wild.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
8They mock and speak with malice; with arrogance they threaten oppression.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
9They set their mouths against the heavens, and their tongues strut across the earth.
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
10So their people return to this place and drink up waters in abundance.
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
11The wicked say, “How can God know? Does the Most High have knowledge?”
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
12Behold, these are the wicked— always carefree as they increase their wealth.
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
13Surely in vain I have kept my heart pure; in innocence I have washed my hands.
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
14For I am afflicted all day long and punished every morning.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
15If I had said, “I will speak this way,” then I would have betrayed Your children.
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
16When I tried to understand all this, it was troublesome in my sight
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
17until I entered God’s sanctuary; then I discerned their end.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
18Surely You set them on slick ground; You cast them down into ruin.
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
19How suddenly they are laid waste, completely swept away by terrors!
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
20Like one waking from a dream, so You, O Lord, awaken and despise their form.
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
21When my heart was grieved and I was pierced within,
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
22I was senseless and ignorant; I was a brute beast before You.
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
23Yet I am always with You; You hold my right hand.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
24You guide me with Your counsel, and later receive me in glory.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
25Whom have I in heaven but You? And on earth I desire no one besides You.
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
26My flesh and my heart may fail, but God is the strength of my heart and my portion forever.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
27Those far from You will surely perish; You destroy all who are unfaithful to You.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
28But as for me, it is good to draw near to God. I have made the Lord GOD my refuge, that I may proclaim all Your works.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.