Псалми 73
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
1Understanding for Asaph. O God, why hast thou cast us off unto the end: why is thy wrath enkindled against the sheep of thy pasture?
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
2Remember thy congregation, which thou hast possessed from the beginning. The sceptre of thy inheritance which thou hast redeemed: mount Sion in which thou hast dwelt.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
3Lift up thy hands against their pride unto the end; see what things the enemy hath done wickedly in the sanctuary.
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
4And they that hate thee have made their boasts, in the midst of thy solemnity. They have set up their ensigns for signs,
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
5And they knew not both in the going out and on the highest top. As with axes in a wood of trees,
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
6They have cut down at once the gates thereof, with axe and hatchet they have brought it down.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
7They have set fire to thy sanctuary: they have defiled the dwelling place of thy name on the earth.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
8They said in their heart, the whole kindred of them together: Let us abolish all the festival days of God from the land.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
9Our signs we have not seen, there is now no prophet: and he will know us no more.
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
10How long, O God, shall the enemy reproach: is the adversary to provoke thy name for ever?
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
11Why dost thou turn away thy hand: and thy right hand out of the midst of thy bosom for ever?
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
12But God is our king before ages: he hath wrought salvation in the midst of the earth.
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
13Thou by thy strength didst make the sea firm: thou didst crush the heads of the dragons in the waters.
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
14Thou hast broken the heads of the dragon: thou hast given him to be meat for the people of the Ethiopians.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
15Thou hast broken up the fountains and the torrents: thou hast dried up the Ethan rivers.
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
16Thine is the day, and thine is the night: thou hast made the morning light and the sun.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
17Thou hast made all the borders of the earth: the summer and the spring were formed by thee.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
18Remember this, the enemy hath reproached the Lord: and a foolish people hath provoked thy name.
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
19Deliver not up to beasts the souls that confess to thee: and forget not to the end the souls of thy poor.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
20Have regard to thy covenant: for they that are the obscure of the earth have been filled with dwellings of iniquity.
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
21Let not the humble be turned away with confusion: the poor and needy shall praise thy name.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
22Arise, O God, judge thy own cause: remember thy reproaches with which the foolish man hath reproached thee all the day.
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
23Forget not the voices of thy enemies: the pride of them that hate thee ascendeth continually.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
no verse 24 in this text
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
no verse 25 in this text
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
no verse 26 in this text
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
no verse 27 in this text
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
no verse 28 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.