Псалми 68
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.
1Unto the end, for them that shall be changed; for David.
2Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
2SAVE me, O God: for the waters are come in even unto my soul.
3А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
3I stick fast in the mire of the deep: and there is no sure standing. I am come into the depth of the sea: and a tempest hath overwhelmed me.
4Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
4I have laboured with crying; my jaws are become hoarse: my eyes have failed, whilst I hope in my God.
5Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
5They are multiplied above the hairs of my head, who hate me without cause. My enemies are grown strong who have wrongfully persecuted me: then did I pay that which I took not away.
6Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
6O God, thou knowest my foolishness; and my offences are not hidden from thee:
7Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
7Let not them be ashamed for me, who look for thee, O Lord, the Lord of hosts. Let them not be confounded on my account, who seek thee, O God of Israel.
8Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
8Because for thy sake I have borne reproach; shame hath covered my face.
9Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
9I am become a stranger to my brethren, and an alien to the sons of my mother.
10Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
10For the zeal of thy house hath eaten me up: and the reproaches of them that reproached thee are fallen upon me.
11Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
11And I covered my soul in fasting: and it was made a reproach to me.
12Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
12And I made haircloth my garment: and I became a byword to them.
13Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
13They that sat in the gate spoke against me: and they that drank wine made me their song.
14Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
14But as for me, my prayer is to thee, O Lord; for the time of thy good pleasure, O God. In the multitude of thy mercy hear me, in the truth of thy salvation.
15Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
15Draw me out of the mire, that I may not stick fast: deliver me from them that hate me, and out of the deep waters.
16Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
16Let not the tempest of water drown me, nor the deep swallow me up: and let not the pit shut her mouth upon me.
17Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
17Hear me, O Lord, for thy mercy is kind; look upon me according to the multitude of thy tender mercies.
18Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
18And turn not away thy face from thy servant: for I am in trouble, hear me speedily.
19Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
19Attend to my soul, and deliver it: save me because of my enemies.
20Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
20Thou knowest my reproach, and my confusion, and my shame.
21Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
21In thy sight are all they that afflict me; my heart hath expected reproach and misery. And I looked for one that would grieve together with me, but there was none: and for one that would comfort me, and I found none.
22Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
22And they gave me gall for my food, and in my thirst they gave me vinegar to drink.
23Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
23Let their table become as a snare before them, and a recompense, and a stumblingblock.
24Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
24Let their eyes be darkened that they see not; and their back bend thou down always.
25Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
25Pour out thy indignation upon them: and let thy wrathful anger take hold of them.
26На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!
26Let their habitation be made desolate: and let there be none to dwell in their tabernacles.
27Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
27Because they have persecuted him whom thou hast smitten; and they have added to the grief of my wounds.
28Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
28Add thou iniquity upon their iniquity: and let them not come into thy justice.
29У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
29Let them be blotted out of the book of the living; and with the just let them not be written.
30Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
30But I am poor and sorrowful: thy salvation, O God, hath set me up.
31Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
31I will praise the name of God with a canticle: and I will magnify him with praise.
32Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
32And it shall please God better than a young calf, that bringeth forth horns and hoofs.
33Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
33Let the poor see and rejoice: seek ye God, and your soul shall live.
34Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
34For the Lord hath heard the poor: and hath not despised his prisoners.
35Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
35Let the heavens and the earth praise him; the sea, and every thing that creepeth therein.
no verse 36 in this text
36For God will save Sion, and the cities of Juda shall be built up. And they shall dwell there, and acquire it by inheritance.
no verse 37 in this text
37And the seed of his servants shall possess it; and they that love his name shall dwell therein.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.