Псалми 141
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
1Of understanding for David. A prayer when he was in the cave. [1 Kings 24]
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
2I cried to the Lord with my voice: with my voice I made supplication to the Lord.
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
3In his sight I pour out my prayer, and before him I declare my trouble:
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
4When my spirit failed me, then thou newest my paths.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
5I looked on my right hand, and beheld, and there was no one that would know me. Flight hath failed me: and there is no one that hath regard to my soul.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
6I cried to thee, O Lord: I said: Thou art my hope, my portion in the land of the living.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
7Attend to my supplication: for I am brought very low. Deliver me from my persecutors; for they are stronger than I.
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
8Bring my soul out of prison, that I may praise thy name: the just wait for me, until thou reward me.
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
no verse 9 in this text
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
no verse 10 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.