Псалми 40
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
1Unto the end, a psalm for David himself.
2Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
2Blessed is he that understandeth concerning the needy and the poor: the Lord will deliver him in the evil day.
3И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.
3The Lord preserve him and give him life, and make him blessed upon the earth: and deliver him not up to the will of his enemies.
4Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.
4The Lord help him on his bed of sorrow: thou hast turned all his couch in his sickness.
5Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.
5I said: O Lord, be thou merciful to me: heal my soul, for I have sinned against thee.
6Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.
6My enemies have spoken evils against me: when shall he die and his name perish?
7И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;
7And if he came in to see me, he spoke vain things: his heart gathered together iniquity to itself. He went out and spoke to the same purpose.
8Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.
8All my enemies whispered together against me: they devised evils to me.
9Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.
9They determined against me an unjust word: shall he that sleepeth rise again no more?
10Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.
10For even the man of peace, in whom I trusted, who ate my bread, hath greatly supplanted me.
11Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.
11But thou, O Lord, have mercy on me, and raise me up again: and I will requite them.
12Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
12By this I know, that thou hast had a good will for me: because my enemy shall not rejoice over me.
13Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
13But thou hast upheld me by reason of my innocence: and hast established me in thy sight for ever.
14Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
14Blessed by the Lord the God of Israel from eternity to eternity. So be it. So be it.
15Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!
no verse 15 in this text
16Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!
no verse 16 in this text
17Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.