Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1Unto the end, for Idithun himself, a canticle of David.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2I said: I will take heed to my ways: that I sin not with my tongue. I have set guard to my mouth, when the sinner stood against me.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3I was dumb, and was humbled, and kept silence from good things: and my sorrow was renewed.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4My heart grew hot within me: and in my meditation a fire shall flame out.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5I spoke with my tongue: O Lord, make me know my end. And what is the number of my days: that I may know what is wanting to me.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6Behold thou hast made my days measurable: and my substance is as nothing before thee. And indeed all things are vanity: every man living.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7Surely man passeth as an image: yea, and he is disquieted in vain. He storeth up: and he knoweth not for whom he shall gather these things.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8And now what is my hope? is it not the Lord? and my substance is with thee.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9Deliver thou me from all my iniquities: thou hast made me a reproach to the fool.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10I was dumb, and I opened not my mouth, because thou hast done it.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11Remove thy scourges from me. The strength of thy hand hath made me faint in rebukes:
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12Thou hast corrected man for iniquity. And thou hast made his soul to waste away like a spider: surely in vain is any man disquieted.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13Hear my prayer, O Lord, and my supplication: give ear to my tears. Be not silent: for I am a stranger with thee, and a sojourner as all my fathers were.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14O forgive me, that I may be refreshed, before I go hence, and be no more.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
no verse 15 in this text
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
no verse 16 in this text
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
no verse 17 in this text
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
no verse 18 in this text
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
no verse 19 in this text
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
no verse 20 in this text
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
no verse 21 in this text
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
no verse 22 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.