Псалми 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
1LORD, don’t rebuke me in your wrath, neither chasten me in your hot displeasure.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
2For your arrows have pierced me, your hand presses hard on me.
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
3There is no soundness in my flesh because of your indignation, neither is there any health in my bones because of my sin.
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
4For my iniquities have gone over my head. As a heavy burden, they are too heavy for me.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
5My wounds are loathsome and corrupt because of my foolishness.
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
6I am in pain and bowed down greatly. I go mourning all day long.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
7For my waist is filled with burning. There is no soundness in my flesh.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
8I am faint and severely bruised. I have groaned by reason of the anguish of my heart.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
9Lord, all my desire is before you. My groaning is not hidden from you.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
10My heart throbs. My strength fails me. As for the light of my eyes, it has also left me.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
11My lovers and my friends stand aloof from my plague. My kinsmen stand far away.
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
12They also who seek after my life lay snares. Those who seek my hurt speak mischievous things, and meditate deceits all day long.
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
13But I, as a deaf man, don’t hear. I am as a mute man who doesn’t open his mouth.
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
14Yes, I am as a man who doesn’t hear, in whose mouth are no reproofs.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
15For I hope in you, LORD. You will answer, Lord my God.
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
16For I said, “Don’t let them gloat over me, or exalt themselves over me when my foot slips.”
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
17For I am ready to fall. My pain is continually before me.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
18For I will declare my iniquity. I will be sorry for my sin.
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
19But my enemies are vigorous and many. Those who hate me without reason are numerous.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
20They who give evil for good are also adversaries to me, because I follow what is good.
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
21Don’t forsake me, LORD. My God, don’t be far from me.
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
22Hurry to help me, Lord, my salvation.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.